Анали Правног факултета у Београду

998

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУАТЕТА

стану налазе уточиште многи илегалди; делили су последње парче хлеба А када je прошла ратна окупадија, када je требало подизати земљу из рушевина Милан тихо прелази на нови фронт. Одмах по ослобоВењу запослио се у Државној комисији за утврђивање ратних злочина где je дао свој велики допринос несебичним пожртвованим радом и високом струч ношћу. Човек који je иза себе оставио илегални рад за време окупације, Т> а А у предратном, напредном студентском покрету није за себе тражио никакав положај, никакву улогу, сем улоге скромног радника на обнови .земље. Том честитом и поносном човеку било je испод достојанства да се пусти низ струју свакодневног живота ситних материјалних задовољстава и благодети. Његова човечност гонила га je да тражи дубли Схмисао свог иостојања и богатију садржину живота. Снагу да истраје на том курс}, тдрпео je из широког интелектуалног фонда; био je свестрано образован, познавалац класичне и модерне филозофије, музике и сликарства, врстан иравник, деловит човек. Посветио се науди и као научни сарадник Института за међународну политику и привреду, затим као профеоср овог Факултета оставља нам дела трајне вредности. Две области са подручја међународног права и меЬународних односа налазе се у жижи његовог интересовања права човека и међународно кривично право; две области наизглед контрадикторне, али у перу Милановом тесно повезане. Y својој докторској дисертацији коју je одлично одбранио на овом Факултету 1958. под називом: „Заштита мањина у склону међународне заштите људских права”, он je записао: „Сигурно je да проблем мањина, наизглед, не представља тако крупан проблем као разоружање или уговори о зајмовима. Ипак, тај проблем суштински je везан за највећи проблем нашег века очување .\nipa, јер AonpifflocH добросуседским односима меБу државама. Али, изнад свега то je проблем где се једна земља опредељује прехма највећим људским вредностима, прехма правима човека, без обзира на боју коже, веру, расу и националност”. Отуда су за њега права човека, људске вредности уоп ште, изна свих доминирајућих концепата о држави, па и нацији. Понег тим идеахШхма он ипак не заборавља страхоте рата када je опет према његовим речима: „Лэудска личност и достојанство били обезвреВени од стране тоталитарних, агресивних система, када je човек сведен на предмет експериментисања, и масовног уништења". Тешко искуство рата баца овог великог хухманисту на терен међународног кривичног права. Оставио нам je у наследство драгоцену монографију у рукопису. Наш дуг je да то дело објавимо, да упознамо ширу јавност о научним резултатихма нашег KOxvere. Његова природа није била агресивна, али je његова анализа међународних кривичних дела бритка и снажна. Његов последњи чланак из области људских права посвећен je милионским масама страних радника у високоразвијеним земљахма Европе. Он захтева и поткрепљује то меВународшш правилима, да те масе нужно морају уживати сопствену меВународну заштиту, стандард људских права, еконохмски и социјални која ће бити незавнсна од унутрашньих норми појединих државних система којн су често пспово.ы-ш. Звучи као опо.мена завршне речи чланка: „Кроз борбу за изједначење услова рада, недискриминацију стране радне снаге са домаћом испољиће се ниво солидарности радничке класс у меВународнихМ размерама, пролетерски интернационализахм у истинском смислу речи”. Звучи као опорука упућена нама у овој кући: „Елементарна људска пргша милионских хмаса страних радшгка у по ј единим земљама je неисшгтано подручје. Решења морају бити иронаБена без одх\агања”. Трезвен и стваралачки дух, увек критички расположен према себи; ни je ce заносио брзоплетим импровизацијама, није научном раду прилазио по неком шаблону, него се трудно да продре у суштину стварн. Био je аналитичар који не описује туВе мисли него анализира резултате и тражи своја решена, човек који игнорише пролазне јефтине ефекте, неукусну рекламу, човек изузетые скромности својствене само великим ухмо-