Анали Правног факултета у Београду
1000
АШЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА
л>ено 1932—1934. у Две књиге у коме je упоредноправно обрадио теорију службеничког права и у целини обрадио бугарско службеничко право. О овој материји 1933. године објавио je, у издагьу Француског института за јавно право у Паризу, запажену монографију »Le fonctionnaire«, која ce наводи као литература готово у свим уцбеницима управног права у Франпуској и у другим европским земљама. Поред ових најзначајнијих дела академик Петко Стајнов je пре рата објавио читав низ студија и чланака у којима je теоријски обрађивао актуелне проблеме динамичног управног права и увек будном критичком анализом пратио праксу Врховног управног суда Бугарске и вршио свој утидај на развој бугарског управног права. После другог светског рата академик Петко Стајнов продужује своје дело и неуморно са много задивљујућег елана даје теоријска образложења новог социјалистичког управног права. Залаже се да у социјалистичком друштву уместо принуде мора преовладати убеђивање и то аргументовано излаже у студији ~Принос към изучаване роляата на убеждението и на административната принуда в социалистическата държава” (1951). Објављује 1952. године велику монографију „Административните акгсове в правната система на Народна Република Българща". Теоријски такоБе веома аргументовано објављује 1956. годгше своје значајно дело „Особгните юрисдикции в облаете а на администрациях а” . Ово je дело од посебног значаја jep се стварно залаже за судску контролу рада управе односно за увоБење органа, у оквиру управе, који би имали судска овлашћења да решавају о законитости управних аката. Ваља имати у виду да je такво гледиште посебно од значаја, jep у социјалистичким земљама, сем у нашој земљи, у то време није било управног спора. Ово je дело изазвало посебну пажиу у социјалистичким земљама па je преведено и у Румунији 1961. године. Поред многобројних његових студија и чланака у којима je обраВивао многе актуелне проблеме бугарског социјалистичког управног и уставног права, заједно са професором др Ангел Ангеловим, објавио je „Административно право на НРБ” (Општи и посебни део) које je доживало више издања и преведено на руски језик. Посебну пажн>у посветио je проблему заштите човекове средине и објавио 1970. године запажену монографију „Защита на природата”. Ову je монографију допунио овојом упоредноправном студијом „Проблемы на околната среда" у издању Бугарске академије наука (Известия на Института за правки науки. Том XXVII, 1973). Y овој студији, објављеној после његове смрти, поред неких његових теоријских концепција о проблему утврБивања предмета и појма заштите човекове средине, дао je и низ својих предлога како би ваљало реорганизовати службе за заштиту средине. Поред тога, још пре монографије о заштити природе, проф. Петко Стајнов je са много аргумената, и пре свих, истицао потребу заштите Аунава од загађивања. О томе je објавно студију „ Борбата срещу замърсаването на Аунава като проблем на международното право” (1964). Као гост Српске академије наука и уметности о овом проблему одржао je предавање у Београду 1967. године. Академик Петко Стајнов je, поред многобројних својих дела и студија из управног и уставног права, објавпо у Бугарској и иностранству, и на западу и на истоку, читав низ чланака и студија из области управног и међународног права као и из политичке историје. Посебно ваља истаћи монографску студнју » La théorie des contrats administratifs et le droit socialiste« (Revue du Droit public, Mars—Avril 1966) као и студију »Politique et droit dans les Balkans« објављену y Зборнику Хашке академије за МеБународно право 1968. године посвећеном у част професора др Јурај Андрашија. Академик Петко Стајнов није само писан многих правннх студија, већ je својом живом надахнутом речи увек пленио своје студенте и слушаоце. _ Академик Петко Стајнов није био само неуморни професор који je васпитавао генерације правника и вршио утицај на развој опште теорије