Анали Правног факултета у Београду

790

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Овим Споразумом регулисано je просторно дејсхво прописа о социЈалном осигурању земала потписница и услови за стицање и уживање појединих права из социјалног осигурања која су сукдесивно стицана и у једној и у другој земли; прахе се и дале разраВују принципи прокламовани у конвенцијама Међународне организације рада. Посебна позитивна страна Споразума je у томе што са државланима страна потписница (члан 3) изједначује и избеглице којима je такав статус признат у смислу Конвенције о нравном положају избеглида од 28. јуна 1968. (Члан 1 Конвенције). Y цилу заштите права лица која изводе своја права из права осигураника одступа се од општих мерила примене одредаба Споразума, па се његово дејство проширује и на државлане трећих земаља уколико они своја права на давања изводе из права осигураника држављанина земле потписнице. Тако, на пример, чланови породице југословенског осигураника који имају француско државланство могу на основу Споразума -уживати право на породичну пензију чак и ако су настањени у некој трећој земли. (Члан 3. и Упутство бр. 1. за примену Споразума). Међутим, хуманитарна начела нису доследно до краја спроведена у Спора-зуму. Наиме, права која он признаје не обухватају лица којима није признат статус избеглице нити лица без државланства (апатриде), чак и ако бораве односно пребнвају на територијн земле потписнице, а самим тим и чланове ньихове породице чија права се само могу засновати на статусу социјалног осигураника према Споразуму. Споразум не обухвата ни чланове породице осигураника апатриде који пребивају изван територије земала потписница. Основно начело од кога полази Споразум јесте да се оствариватье права и обавеза из соцнјалног осигурања под одређеним условима везује за територију земала уговорница. Из овога произилази да југословенски радник којн обавла свој рад привремено или стадно за немачког послодавца у трећој земли не би могао да се позива на одредбе ове Конвенције. Ово би могло имати нарочито великог значаја када je реч о обрачунавању осигураничког стажа за стицање права на инвалидску и старосну пензију. По нашем мишлењу, текст Конвенције требало бн допунити у том смислу да се њена примена ггропптрује и на овакве случајеве. Споразум одређује опште принципе сукоба закона који се применив на социјално осигурање нашег радника у Немачкој. При томе су утврђена три основна критеријума за решавање сукоба југословенског и немачког законодавства о социјалном осигураньу: место боравишта, односно уобичајеног боравишта, место запослења и природа посла, а изузетно под одређеним условима и изјава воле заинтересованог осигураног радника. Генерално правило према Споразуму јесте да се права и обавезе радника из осигурања одређују према прописима оне земле на чијој je територији запослен (ил. 3). Другим речима, ако су у питагьу категорнје оснгурања ко je je обавезно или доброволно заклучено, права и обавезе се утврђују према прописима земле у којој се остварује радни однос. Привремено обавлање рада у Југославији југослозенског радника запосленог у Немачкој, не утиче на примену немачких