Анали Правног факултета у Београду

791

МЕБУНАРОДНО РЕГУЛИСАЊЕ СОЦШАЛНОГ ОСИГУРАЊА ИЗМЕБУ СФРЈ И СРН

прописа о социјалном осигурању ако je у трајању најдуже до 24 календарска месеца. Међутим, то правило не важи у случају када je на место једног југословенског радника који je послат од немачког послодавца из Немачке у Југославију провес на раду у Југославији нпр. 12. календарских месеци, а он проведе још годину и по дана. Другим речима, рачунање поменута 24 месеца важи само за један одређени посао који се обавља на територији друге стране уговорнице, без обзира на лида која тај посао изводе. Y наведеном случају после 24 месеца на другог радника неће се применити немачко право према месту у коме je радник запослен, већ јутословенско право, без обзира на то што југословенски радник не обавља исти посао у Југославији 24 месеца (видети чл. 6, став 1. Споразума). Време проведено на раду изван места сталног запослења нема значаја у области превоза. Чињеница што je један наш радник запослен у превозном предузећу у Немачкој, а више времена проводи на раду у Југославији, не утиче на примену немачких прописа о социјалном осигурању. Штавише, примениће се немачки прописи и на оне раднике који су послати на рад у заступништвима или филијалама немачких предузећа у Југославији. Споразум помивье раднике који су послати из једне земље у другу, на рад у филијале прве земље (чл. 6, став 2). Пошто држављанство нигде није поменуто, остало je недовољно јасно да ли би југословенски радник који je био стално запослен у Немачкој у случају да je послат на дуже време или на неограничено време ради обавл>ан>а посла у филијали превозног предузећа (нпр., у филијали ваздухопловне компаније) био осигуран према немачким прописима у смислу овог члана, a југословенски радник који се први пут запошљава у тој филијали из Југославије осигуран по југословенским прописима. Или, пак, оба ова лица треба да буду осигурана према немачким прописима. Граматичко тумачење наводи више на први закључак, иако се не могу навести озбиљнији аргумента: у прилог прављења ове разлике. Отуда би можда требало унети неке нове или допунске критеријуме као нпр., домицил, државл>анство итд. Поред овога, у Споразуму се прецизира значење појединих појмова али се иако Споразум помшье категорије „радник”, „службеник” у ову последњу у ужем значењу и то само за лица запослена у званичним представништвима, осећа потреба за ближим одређивањем садржине тих појмова с обзиром да у законодавству СФРЈ и Савезне Републике Немачке постоје између њих знатне разлике. Прецизније решење сукоба југословенског и немачког права у области социјалног осигурања дато je код поморског права. Наиме, за посаду брода важе прописи о социјалном осигурању оне државе уговорнице чију заставу брод носи (чл. 7. став 1). Међутим, ако je југословенски радник само привремено запослен од стране послодавца са седиштем на територији Југославије, и то на броду немачке националности а обично борави на територији Југославије, примениће се југословенски прописи о социјалном осигурању. На пример, Југословенска сплошна пловдба пошаље једног југословенског навигатора привремено на рад на немачком пароброду, за њега ће важити југословенски прописи о социјалном осигурању. (на њега ће се применити чл. 7. с обзиром да се он примењује и на сва лица која су изједначена са радницима члан 8. Споразума).