Анали Правног факултета у Београду

792

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Споразум изричито не регулшые примену прописа о социјалном осигурању у случају да je југословенски радник привреглено послат на рад на немачки брод али je пре тога био у југословенској филијали лоцираној у Немачкој или у некој трећој земљи a негово уобичајено боравиште je у Савезној Републици или некој трећој земљи. По нашем мишл>ењу, у таквом случају, а с обзиром да став 2, члана 7. регулшые изузетке од колизионог принципа »lex banderae«, овде није реч о таквим изузецима па би и даље остао на снази општи колизиони принцип, или, прецизније речено, важно би закон заставе брода тј. у конкретном случају немачки прописи о социјалном осигурању. Y погледу лица која запошљава Југославија, као држава, или лица ко ja запошљава руководилац, члан односно службеник званичног представништва Југославије у Савезној Републици, важе југословенски прописи о социјалном осигурању (чл. 9. став 1). Овде споразум одступа од принципа територијалитета примене прописа о социјалном осигурању и подређује га начелу екстериторијалности које ce уобичајено поштује у односу на представничке органе једне државе у другој земљи и оправдава разлозима лакшег обављања посла ових тела. Међутим, у ставу 2. истог члана направљен je компромис између ова два начела тиме, што ce радницима који су пре запослења боравили у земљи запослења, односно у земљи на чијој je територији односно представништво акредитовано, даје могућност да се у року од 3 месеца од дана ступавьа на рад определе, односно изаберу, уместо закона земље која je представништво акредитовала, прописе о социјалном оснгурању земље у којој се запослење обавља. О томе они морају обавестити постодавца и изабрани прошгси важе од дана обавештавања. Поред овог, могло би се рећи посебног изузетка, Конвенција предвиђа и општи изузетак од начела територијалности важења Закона о социјалном осигурању, а то je ако се у моменту када се питање постави, на југословенског радника и даље примењују прописи о социјалном осигурану Југославије а захтев за ослобађање од примене немачких прописа, према принципима горе изложеним, заједнички поднесу и послодавац и радник односно лице које je у погледу уживања права из социјалног осигурана са њим изједначено. Одлуку о овоме доноси немачки орган надлежан за послове социјалног осигурана. При томе, он ће водити рачуна о начину и околностима запослења (чл. 10). Исти орган ће пре доношена одлуке пружити прилику органу друге стране уговорыице надлежном за послове соцнјалног осигурана да о томе заузме став. Правки прописи једне државе уговорнице о непостојану гграва на даване или о ограничену давана, док се обавл>а некн посао или док постоји обавезно осигуране, примениће се и на истоветна стана која постоје у другој држави уговорници (чл. И). То значи, да, ако je радник осигуран по немачким прописима a није осигуран према југословенским прописима који се иначе на нега применују у смислу овог споразума, немачки прописи неће утицати на стгщане и уживане неговог права из социјалног осигурана.