Анали Правног факултета у Београду
Поред ових општих одредби о сукобу закона које се примењују на социјално осигурање наших радника у Немачкој, споразум садржи и посебне одредбе о сукобу закона који се примењује на здравствено осигурагье, затим на осигурање у случају несреће на послу, на пензионо осигуран>е и на дечји додатак. А. Здравствено осигурање југословенских радника у Неманкој по унутрашьыш прописима и по Споразуму Да ли ће југословенски радник бити добровольно или обавезно осигуран у Немачкој регулише се немачким или југословенским прописима зависно од њихове примене према општим колизионим нормама о којима je било горе речи. Према томе, ако се у складу са тим нормама примешу]у немачки прописи, ова њихова обавеза биће утврђена на следейи начин: обавезном осигурагьу подлежу сви радници и службеници који остварују годшшьи приход до 10.800 марака као и лица самосталних занимагьа чија се делатност не разликује од лица у радном односу a њихов годшшьи приход не премашује горе наведени износ; уживаоци личне и породичне пензије из социјалног осигурања југословенског радника и службеника који су били незапослени ако су 5 година пре стицања права на пензију били осигурани за случај болести и материнства најмање годину дана; уживаоци новчаиих давања за случај незапослености итд. Осигурање ових лица као и других лица које приступе добровольном осигурању обухвата и брачног друга, деду осигураника рођену у браку или усвојену, и ванбрачну децу осигураника или њешвог брачног друга, пасторчад и унуке. Родители осигураника (обавезног или добровољног осигурања) обухваћени су његовим осигурањем само ако Статут наддежне касе осигурања то изричито предвиБа. Споразум одређује да се за стицање права из осигурања на давање и трајање давања збрајају према правним прописима обе државе уговорнице, навршено време осигураньа и време уживања давања ако се не односе на исто раздобље (чл. 12). То што југословенски радник борави на територији Југославије не утиче на његово право да се добровольно осигура према немачким прописима (чл. 13, став 1). Ако југословенски радник заснује домицил у СР Немачкој, он може добровольно наставити осигурање у Немачкој по немачким прописима, али може задржати и југословенско осигуранье, а ако je у Југославији био обавезно осигуран моясе кступити из југословенског осигурања а да заснује здравствено осигурање у Немачкој уколико припада категорији лица за ко ja важе прописи о добровольном осигурању. Ако се према немачким прописима о здравственом осигурању могу захтевати давања из овог осигурања, Југословеи који борави у Југославији a који je био осигуран у здравственом осигурагьу према југословенским прописима, задржаће у одреБеним случајевима права из здравственог осигурања у Немачкој иако нису испуњеии услови по немачким прописима за настанак права на давагье односно на пружање давања или плаћање давања. Нпр., ако je јутословенски корисник осигурања променио
793
МЕБУНАРОДНО РЕГУЛИСАЊЕ СОЦИЈАЛНОГ ОСИГУРАЊА ИЗМЕБУ СФРЈ И СРН