Анали Правног факултета у Београду

КАКО ПРИСТУПИТУ УРЕЂЕЊУ ДРУШТВЕНИХ ОДНОСА КОЈИ СЕ ТИЧУ НАСЛЕЂИВАЊА

1. Главно питање које ce поставља y погледу регулисања материје наслеВивања састоји се у начину приступа датој проблематици будући да je облает наследноправних односа у нас поодавно уреЬена. Ту постоје два пута; узети текст Закона о наслеВивању и, у мери у којој то социјалне потребе намећу, новелирати га или напустити постојећи текст и приступити изради новог текста. Опредедење за једпу од тих могућности, пре свега, претпоставља познавање односа духа, структуре, начела и конкретних регула Закона о наслеВивању према токовима савременог живота. 2. Закон о наслеВивању написан je крајње брижљиво. Он не пати од претераног техницизма, иако je у њему вештина планског и научног излагања ито скоро неприметно —■ у пуној мери дошла до изражаја, тако да му се не може пребацити да je неприступачан и оптерећен терминима и појмовима чија утаначеыост представља непознаницу за оне који нису упућени у њихове финесе и научну апаратуру из домена модерне законодавне технике. Његов je речник једар, рел>ефан и стручан, а реченице кратке, складно компоновано и релативно лако разумљиве. Ништа у гьему није натегнуто, у чворишта заплетено и непотребно опширно. Он je пун прозрачних бистрина ко je својом лепотом плене не само оне који имају задовољство да га примењују на живу и увек покретлшву стварност већ и оне који га проучавају у сфери теорије, као и сваког његовог читаоца. Његова je магистрална одлика напуштање идеје универзалности закона у смислу његове самодовољности и у складу са тим, стављање судије у стваралачку позицију. Он je натопљен иазорима који успешно могу да служб циљевима једне високо уравнотежене социјалне политике. Закон о наслеВивању јесте, несумњиво, правно дело првог реда и гьегов текст, посматран у целини, не уступа sit venia verbo место тексту било којег савременог закона о наслеВивању. 3. Основна начела Закона о наслеђивању почивају на неким од темељних поставки нашег друштва у овој фази изградње нових друштвених односа. Ту, пре свега, долазе: господарење човека над резултатима сопственог рада као постулату његове дезалиенације и битном услову напретка у области материјалног и духовног стваралаштва; једнакост свих грађана као наследника и, у блоку, одбацивање збирке категорија про-