Анали Правног факултета у Београду

елиминисање наследнице права адоптата према адоптанху не би требало везивати за постојање адоптантове рођене деце. 9. Круг сродника као законскнх наследника сачињавају сви оставиочеви крвни и граВански сродници из силазне линије сродства, сви његови крвни сродници из узлазне линије сродства и одреВени крвни сродници из побочне линије сродства (чл. 9). Кад се он пажљивије погледа види се да je веома широк и има се утисак да потиче из времена чврстнх родбинских веза, постојања већих кућних заједница, минималне покретљивости становништва и великог броја оних којима наслеВена добра представ-Л>ају материјалну подлогу егзистенције. Његово поређење са круговима сродника као закон ских наследника у упоредном праву показује да он спада у ону трупу која има претерано вершки обим круга сродника. Није, меВутим, наодмет прпметити да je развој ишао управо линијрм сужавања круга сродника као интестатских наследника. Ту, разуме се, треба имати мере и не допустити да крајности доВу до изражаја, а тога je у правима неких земаља већ било. Има још један разлог и он je за нас меродаван који показује да je односни круг у нас непотребно велики и да би га вал>ало сузити. Паша испитивања показују да се у преко девет десетина случајева наслеВивања као сукцесори појављују припадници првог наследног реда (потомци и брачни друг), а меВу њима најчешће оставиочева деца. То се може објаснити чшьеницом да л>уди редовно умиру природном смрћу и да иза себе остављају пород, с једне стране и стављање Потомака у примарну парентелу односно у оквнру ове постојање првенства деце, с друге стране. Уз то, не би данас било лако изнаћи ваљане разлоге за решење по коме су наследноправни следбеницн умрлог и најудал>енији потомци деда и баба из очеве односно материке лозе као припадници трећег наследног реда. Споне ко je су некада постојале и које су, бар кад je била реч о мушким колатериалима са којима je покојник био сродан искључиво преко лица мушког пола, везивале тако удаљене побочне сроднике одавно су покидане и сада претежно имају историјску вредност, и на добром су путу да оду у оставу за старе ствари. Већ се данас наше поимаке буни против могућности позивања на наслеБе треВестепеног или неког даљег потомка оставиочевог другостепеног претка, а не друштвено-политичке заједнице иако je образовање и гро предмета заоставштине покојник добрим делом стекао захваљујући улагањима и напору друштва, док, вероватно, у томе онај тако далеки сродник није имао било каквог учешћа. Из предњег би се дало закључити да круг сродника као нетестаменталних наследноправних сукцесора треба смањити. Ту постоје три могуВности: смањење извршити у побочној линији сродства, смањење извршнти и у побочној и у правој линији сродства и, иајзад, смањење извршити само у правој линији сродства. Y погледу ове последнее чини се да не постојн потреба за преиначавањем постојеВег решења. Дилему би, евентуално, могла изазвати неограниченост праве линије у њеном усходном делу. То њеио обележје je, међутим, више теоријског карактера, јер услед неминовног деловања биолошких закона поступног одласка предака са позор нице живота улазна линија сродства обухвата једва неколико генерација. Ако узмемо да поколења долазе на свет сваке двадесет треће године

812

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА