Анали Правног факултета у Београду

организације, а користили и на нивоу друштва. Основна je вредност коришћења резултата информатике у томе што се омогућава воВење ефикасне кадровске политике на друштвеном а не само на организационом нивоу. Јјнформациони процес je основа процеса управљања. Међутим, потребно je непрекидно имати на уму људски чинилац, могућност избора најбоље алтернативе која зависи од људи, без обзира на савршенство прогностичког апарата заснованог на примењеној математици и квантнтативној анализи коју примењујемо. Квалитет одлука које доносимо зависи од количине, квалитета и систематичности информација ко je користимо као и од метода које употребљавамо; детерминистичких и хеуристичких. Нај важнији je чинилац Iшак човек, гьегова способност да схвати, интерпретира и изабере најбол.е решеље. На то ко ће, када, под којим условима и како одлучивати утиче се прикладном кадровском политиком као функцијом самоуправљања. Y овом раду желимо да прикажем© неке од метода кош се могу користити при организовању савремене 'кадровске политике у опгани заци ј и Концепције о информацијској структури радне организације као одлучујућој за ефикасност и ефективност савлађује после дње озбиљне отпоре код нас. Сазрева и сазнање да су среВени, потпуни и аутоматизовани подаци о кадровима као делу укупног информацијског система подлога савремено организоване кадровске службе. Битно je у овој фази развоја да утврдимо типове, везе и односе коју развијени информацијски систем рађа у условима самоуправљања између појединих структура и функција у организацији. При овоме треба констатовати да je информацијска структура предузећа несумњиво друкчија у нашој земљи него у којој другој земљи у којој je индустријска организа ција вертикална, „уска”, хијерархијски шли чак аутократски конструисана. Посебно ce ова тврдња односи на информацијски подсистем о кадровима. Техничка подлога, »hardware« у нас и у другим земл>ама није нстоветна само утолико уколико се наше матери јалне могућности разликују од могућности у тим земљама. Има ли средстава биће и рачунара и најмодернијих врста. Нн методи »software« (') не могу бити различити, и ту je сума људског знања дељива и преноснва. Дилема ни je ни у нзбору: да шли не хоћемо ли изграђивати савремене информационе систем или нећемо. .Таено je л а колиш-жа-инфовманша растле из дана у_дан све брже. Обиље гшформација je шлеменита и кориСШГ~ мГшгlфестацlца интелектуалног рада човека, одраз све бржег научно-техничког, технолошког и друштвеног развоја. Одлучујући разлог за повећавање јаза између земаља у развоју и развијених земаља лежи свакако у малом коришћењу информација у неразвијешгм земљама. Према томе, право питагье je: кпјом Јбр.зднпм развит ати информационе системе. Ефикасно и економично коришћење и контрола информација не може се обезбедити класичшш средствима и методима. Треба употребити нова средства: рачунаре и опрему развпјену ради њихове употребе и нове, кибернетске методе организације и функционисања. Релативно обилие

(i) »HARDWARE«: Рачунари и друга техничка опрема. »SOFTWARE«: збирка программа и метода угютребе рачунара.

820

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА