Анали Правног факултета у Београду

821

ИНФОРМАЦИОНИ СИСТЕМ И PA3BOJ КАДРОВА

информација, „расположиво знање” није код нас у складу са употребом информација, „примењеним знањем”. Ако и откријемо најмодернију технологију, набавимо je и инсталирамо, нисмо почели на време са изградњом одговарајућих кадрова нити смо припремили одговарајућу организапкју, па су нам резултахи модернизације скромнији него што би могли бити. Хеуристичко програмирање није развијено, о перспективним информацијама водимо мало рачуна, долазимо у апсурдну ситуацију: и поред. све већег броја информација и података, све je мање правых информацијау право време, тако да нисмо у стању ни оквирно да предвидимо како и колико дуго ће у будућности вредети наша данашња организација чак и. ако je оптимално поставлена на основу најсавременијих средстава и метода, због заостајања система којнм прикушьамо, обрађујемо и на који употребљавамо информације о развоју. Рад на информацијама све се више убрзава (један информатор-документалиста може да обради око 700—800 докумената за месец дана, исту колнчину података и према најкомпликованијем програму рачунар обраВује за неколико секунди) човек мора да прицреми податке за рачунар, тако да гьегов интелектуални напор не престаје, али се мења начин мишљења, приступ ннформацији. Информација се све више одваја од папира и постаје покретна и брза, као електрицитет ( 2 ). Када овоме прикључимо општепознату чињеницу да je време измеВу проналаска и гьеговог уво Вења у живот скраћено у овом веку са око 9 година на 6 месеци у кључним областима развоја (данас просечни рука водилац прима око 18.000 обрађеннх уместо 600 необраБених података 30 година раније), онда можемо претпоставити шта нас може очекивати ако се не укључимо у светски ритам напретка на подручју информација. МеБутим, у самоуправном друштву пред собом откривамо и задатак хуманизације информационог система. Да ли ми налазимо да je све што треба да учинимо развој технологије и рационалности. Можемо ли за. тренутак заборавити чињеницу да je све што радимо посвећено у крајњој линији човеку, гьеговом достојанству, развоју гьегових гштелектуалних капацитета али и лудских квалитета множеньу гьегових интереса и потреба?' Када смо се определили за самоуправљање определили смо се за надмоћ човека над средствима, не обратно. Развијено самоуправљање тражи. развијени информациони систем утолико више што информације нису' потребив ради рационалног одлучивагъа у оквирима хијерахијске пирамиде, где су све кључне одлуке придржане за врх, већ ради широког обавештавагьа основне масе, самоуправача о квалитетима, принципима и методима бољег пословагьа и одлучивагъа о сопственим интересима и учешћу у процесу рада. Услед већег броја корисннка, потребно нам je и више информадија у оптицају, али не по цену искључења идеје о самоуггравлагьу под изговором потребе за стручношћу. Методолошја обраде информација je једно, употреба информација je друго. Наши проблеми, дакле, настају код у потребе. Но, када, како и у чијем интересу caвлaђyje , нарастајуће информације? Шта je општа сврха. система информација радне ОЈТганизације ~у условима самоуправљања?

(2) Ing Љубомир Дуловић: „Информатика", 11 свеска, 1970, Сепарат 65, стр. 3.