Анали Правног факултета у Београду

822

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

При овоме кахкада идемо линијом инердије, пуким копирањем, структуре и методологи je употребе информацијских система у другим развијенијим земљама. Копирање употребе информацијског система мора неизбежно довести и до копирања начина организована и функционисатьа, до „тачног утврђивања дужности и овлашћења, права на одлучивање, контролу и одговорност, при чему се, баш код процеса одлучивања осеђамо нелагодно кадгод треба да објаснимо улогу органа самоуправљања, било зато што их нема код наших „узора” па смо на несигурном терену властитих размишљања, било зато што се залажемо за друкчију организацију код које су органи самоуправљања само терет, и у најбол>ем случају нека врста накнадне контроле, па и тада само уопштене, „на нивоу свачијег разумевања”. Овакве концепције информацијског система не могу послужити нашој евреи. Уместо да револуционарне новости у систематизованьу, обради и употреби информација искористимо за даљи развој система који имамо, можемо изазвати низове трајних сукоба око његове употребе, које, у перспективи могу имати и „лудистички” карактер, могу одложити модернизацију и интеграцију наших предузећа, задржавајући их на нивоу неразвијене организације, уситњености, сиромаштва информацијске базе, недостатка оријентације. Нови информацијски систем дружа неслућене могућности за развој нашег предузећа управо услед надошлих могућности укључења неупоредиво већег броја података и информација (о разлици термина говорићемо касније) у комуникацијске токове радне организације, и отуда до много већег стелена функционалне интегрисаности учесшгка у радном процесу и у процесима самоуправл.ања. Даље, са много већом сигурношћу могу се идентнфиковати интереси л>уди који заједно раде користећи сложену технологију, код које се допринос појединда логички уклапа у рад целине, па je отуда лакше постизати заједничку сагласност, не принудом него сарадњом и учешћем. Али, највећа je вредност новог приступа информации ама у томе што се тиме избегава дегенерација која прети модерној организацијн: хијерархијска пирамида руковођења, све ужа што се вше приближавамо врху, смањује проточну моћ комуникационих канала и способност прималаца да обраде масу информадија смањује се у сразмери са опадањем њиховог броја, па се најважније одлуке у врху доносе на основу најуже, најуошнтеније информацијске основице, као последиде загушености канала. Тиме нови информацијски токови којнма се преноси ,доплава” информација утичу на растакање хијерархије, ауторптета, власти и убрзавају развој „хоризонталне”, партидипативне оргашlзације нашег предузећа унутар кога информације неће смањивати вредност што je „виши” ниво и мањи број л>уди који на основу њих одлучују. Ауторитет сарадње, стручности, функције, тимског рада, заједничког интереса почигье да се пробија све снажније кроз класичну организацију. Основну организацију удруженог рада није ни могуће ефикасно органнзовати без промене концепције информационог система, jep се материја и енергнја могу независно употребл.авати, али информације морају бити систематизоване, оптималне за сваку по je дину OOYP ако се не жели тапкање у мраку, интуи-