Анали Правног факултета у Београду

823

ИНФОРМАЦИОНИ СИСТЕМ И PA3BOJ КАДРОВА

тивно одлучивање, неочекивани потреси проузроковани дејством окружења о коме мало знамо. Сада наилазимо на наше основно питање: да ли смо улагали доволно труда у развој информацоног система о лудском чиниоцу, у развоз кадровске политике, кадровске службе, кадровске функције, концепције сарадње, стручности схваћене као учешће већине у процесима одлучивања о кадровским питањима. Како смо организовали сопствене информације о кадровима? Ручно? Механографски? На рачунару? Најчешће су подаци оскудни, ручно среЬени, савремени систем информација о кадровима практично не постоји. Друштво које изграђује јединствени систем хшдустријске демократа] е, систем партиципације, води мало бриге о својим лудима, кадровској политици, службама и функцији ко je заједно имају за подлогу управо тог човека. А кадровску политику у самоуправлању није могуће замислити без модерне обраде података о кадровима. Истини за волу, информациони системи тек крче себи пут. Али je карактеристично да се и код почетака прво поведе рачуна о „материји”, рачуноводству, залихама, па тек онда о лудима. Погледајмо само организациони положа] кадровских служби, сектора, одел>ења у било ком нашем предузећу, без обзира на крај земле. Свугде ћемо запазити извесно заостајање, небригу, инерцију, непризнавање или одлагање реорганизација „за боле прилике”. А кадровске су службе у развијеним землама најчешће истог ранга као и сектор производње и пласмана. Није наше да улазимо у суштину овог питања то припада другим референтима. Покушајмо са оквирним разјашњавањем општег положаја, улоге, организације и функдионисања информациј ског подсистема о кадровима у радној организацији. Y информацијској области лежи можда најзначајнији потенцијал који ће стално производити озбилне подстицаје за промену положа] а кадровске службе и поболшање кадровске политике ко]а се без изградње савременог информацијског система иначе не да ни замислити. Ако пођемо од чињенице да ]е данас изградња лица са потребном струнном спремом за употребу модерне технологије нпр. у електроници скупла око четири пута од набавке саме опреме онда имамо пред собой економску димензију проблема изградње. Ако користимо податак да се код нас опрема искоришћава у просеку око 50 процената (Брекић, 1960) услед лоше организације и незадоволавајуће квалификационе структуре, онда ова] проблем добија на тежини. Ако, томе додамо да 34 процента предузећа Београда нема развијен план кадрова, онда ситуација постаје элармантна, jep je стање у другим крајевима вероватно једнако тешко. Аа бисмо могли почети са систематским решавањем питања организације и кадрова претходно су нам потребни систематизовани подаци и информације о њима. Да ли искуствени, емпиријски, интуитивни? Никако,, не бар онако као што нема интуитивно изградње нове фабрике и њене технологи] е, него се ради о систематизованом поступку примене науке и технологи] е. Исто je тако и са кадровима. Ако хоћемо модерну технологију, морамо имати одговарајуће кадрове. Ако хоћемо такве кадрове, морамо их припремити. Али знамо ли доволшо о кадровима ко] и су вей