Анали Правног факултета у Београду

8

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ника и чланова његове породице и не смеју се користити у друге сврхе. Нарочито се те ствари не могу користити као средства за производњу, јер у том случају за њих важи друти правни режим. Y свим наведеним случајевима забрањена je промена намене ствари, односно свака промена или изазива одређене санкдије по сопственика или ствара други правни режим са одређеним консеквендама. Y вези са овом карактеристиком права својине тесно je повезано и законско одређивање круга лица која се могу појављивати као носиоци права својине на одређеним објектима. Y свим облшџша својине, осим личне својине, одређено je ко ce може појавити као носилац права својине и само ce њему признаје могућност стицања одређених објеката. Тако, на основу чл. 21. Устава СФРЈ, право својине на полюпривредном землишту у пуном обиму признаје се, у принципу, земљорадницима. Само изузетно и у врло ограниченом обиму то могу стећи и неземљорадниди ( 20 ). Закон je одредио и услове под којима се некой лицу признаје својство земљорадника, па тиме и даје могућност за стицање права својине на полюпривредном земљишту у најпшрим границама које закон одређује за сопственике. Земљорадничко својство je битан услов за способност да се буде носилад права својине на пољопривредном земљншту у оквиру пољопривредног максимума. На истом принципу решено je и питање субјеката права својине на шумама и шумском земљишту. Y смислу чл. 22. Устава СФРЈ, одреЬено својство субјекта je јако изражено и у праву својиие на средствима рада у области занатства. Занатеку делатност у својству самосталног занатлије, па тиме и сва права у погледу занатске радње и средстава ко ja служе занатској делатности њеног сопственика, може обављати само лице које испуњава одређене услове, на првом месту оне који се тичу његових стручних квалификахшја и подобное™ за обављање послова који су предмет делатности С 2l ), Грађани који не испугвавају прописаке услове не могу бити сопствешщи самосталне занатске радње. Y праву својине на становима и породичним стамбешгм зградама ограничење круга лица која могу бити носиоци овог права je много мање. Сопствешщи могу бити сва физичка правноспособна лица, али и само она, jep je чл. 3. Закона о национализацији најамних зграда и грађевинскох земљшпта (—) прописано да „грађанска правка лица, друштвене организапије и друга удружења грађана могу на територији Јутославије стицати и имата у својини само пословне зграде и пословне просторије, које служе искључиво њиховој дозвољеној делатности”. Једна карактеристика права својине на пољопривредном земљишту, шумама и шумском земл>ишту и становима јесте да су ограничене могућности у погледу обима у коме се право својине може стицати и имати.Разлог ових ограничена треба тражити у односу права својине и личног рада, као једног од његових основних елемената. Граница je, углавном, утврђепа с обзиром на потребе за земљом и средствима којима се обавља

(2П) Чл. 13. Закона о промету земљншта и зграда, Службени лист СФРЈ, бр. 43/65, 57/65 и 17/67.

(21) Чл. 12. Закона о занатскнм радњама самосталних занатлија.

(22) Службени лист СФРЈ, бр. 52/38, 3/59. н 2/68.