Анали Правног факултета у Београду
9
НОРМАТИВНА САДРЖИНА И ПРИМЕНА ПРАВА СВОЈИНЕ
лички рад у оквиру једног домаћинства, при чему се има у виду и у законом дозвољеној мери допунски рад, односно с обзиром на личне потребе носиода права својине. Y пољопрнвреди je утврђеи земљипши максимум на 10 ха за земљорадничко домаћинсхво и 3 —5 ха за пеземљораднике полазећи од прехпоставке да je то повргшша земљишта коју може просечно домаћинство да обрађује радом својих чланова уз евентуалну примену допунског рада Према томе, прави се разлика у погледу обима права својине између земљорадника и неземљорадника, опет с обзиром па наведенн критеријум.. ПредвиВене су законске мере којима се онемогућава стицање већих поврптина пољопривредног земљшпта ради спречавања поновног стварања великих земљишних поседа у индивидуалној својини, јер би они почивали не на раду сопствеиика већ на експлоатацији туБе радне снаге. Исти je случај и са шумама и шумским земљиштем. И право својине на становима и породичним стамбеним зградама je ограничено у погледу дозвољеног обима овог права. Стамбени максимум je утврђен у чл. 2. Закона о национализацији најамних зграда и граВевинског земљишта, према којем граЬанин на територији Југославије може имати у својини највише породичну стамбену зграду (са два стана или три мања стана), иш два стана као посебне делосве зграде, или две породичне стамбене зграде са највише два стана и трећим мањим станом или породичну стамбену зграду и један стан као посебан део зграде. Ограничење обима овог права дошло je као последнца примене принципа да право својине на стану треба да служи задовољавању личних потреба сопственика и чланова његове породице. Неограничено признавање у погледу обима значило би признавање права и на становима који се не користе за. личне потребе већ за давање другом на коришћење, што пружа могућност за експлоатацију другог и прибављање имовинских користи без рада, штоније у потпуности искључено ни важећим максимумом. Посебан, индиректаы начин одреВивања обима права својине применен je у праву својине на средствима за производњу у области занатства. Истина, он правно није прецизно ограничен, али je стварно одре Вен капацитетом и квантитетом личког рада занатлије и дозвољеног допунског рада ( м ). Наиме, ово право je признато самосталном занатлији ради обављања одре Вене занатске делатности. При томе je одре Вен обнм радне снагекоју може употребљавати у оквиру своје делатности, а тиме, посредно, и количина средстава која му je потребна за обавл>ање те делатности. Ннјебитно да ли ће се тај обим кретати у ужим или релативно ширим грани-
(23) Чл. 21. Устава СФРЈ Чл. 3. Закона о пољопривредном земљишном фондру друштвене својине и додељивању зе.мље пољопривредним организацијама, Службени лист СФРЈ> бр. 22/53. и 10/65. и Службени гласник СРС, бр. 51/71. Закон о аграрној реформи и колонизации, Службени лист СФРЈ, бр. (4/45_ 24/46, 105/48, 21/56 и 55/57.
(24) Владимир Рашковић: Етичка граница ~приватног сектора" у самоуправном систему, Политика, 16. I 1968. Владимир Рашковић: Основни идејни и полптички проблеми личног рада у систему друштвеног самоуправл>ања, Пршзатни рад за или против. Комунист, 1968.