Анали Правног факултета у Београду

17

ПРАВО НА ПЕНЗИЈУ

II Конституисање, садржај и значај свих основних права човека непо средно je, текстуелно утврђен и уређен самим Уставом СФРЈ: 1. „Слобода и права човека и грађанина (СФРЈ) неотућиви су део и израз социјалистичких и демократских односа заштићених овим уставом”, каже се у чл. 32. Устава СФРЈ, да би се на истом месту, у ставу другом чл, 32. утврдило као уставно начало, и ово: . „ ... Слобода и права остварују се у међусобиој солидарности људи у испуњавању дужности оваког према свима и свих према сваком” ( 5 ). Тако и чл. 1. Закона о основним правима из пензијског и инвалидског осигурања (Сл. л. СФРЈ, бр. 35/72 ( 6 ). Једно од свих основних права и слобода човекових, права на рад и слобода рада, утврђено je у чл. 36/1 Устава, где се исто тако утврђује и начело, да су неотуЪива права стечена на основу рада, 36/8. ( 7 ), a једно од ових права јесте право на лични доходак на основу рада, чл. 12. и 14. Устава и XXI Амандман уз Устав ( 8 ).

Сваки облик управл>аььа произвольном и другим друштвеним делатностима и сваьси облик расподеле који у виду бирократске самовол>е и привилегија заснованых на монополистичном положају, или у виду приватно-сопственичке себичкости и партикуларизма изопачава друштвене односе засноване на оваквом положају човека, супротан je појединачним и г.штттим интересима човека и друштвено-економском и политичном систему утврђеном у овом уставу.”

(5) Чл. 32. Устава СФРЈ гласи: „Слободе и права човека и граВанина неотуВиви су део и израз социјалистичккх и демократсгшх односа заштићених овим Уставом, у којима се човек ослобаВа од сваке експлоатације и самовоље и личним и удруженим радом ствара услове за свестрани развнтак и слободно изражавање и заштшу своје личности и за остваривање л>удског достојанства. Слободе и права остварују се у меВусобној солидарности л>уди и испуњавањем дужности сваког према свима и свих према свакоме.”

(6) Чл. 1. Закона о основним правима из пензијског и инвалидског осигурања гласи: „(1) Пензијским и инвалидсьсим осигурањем радници (у дал>ем тексту: осигураници) обавезно оспгуравају себе и чланове својих породила ради обезбеВења социјалне сигурности.

(2) Права из пензијског и инвалидског осигурања обезбе&ују осигураници, по начелима узајамности и солидарности, у самоуправним интересним заједницама пензијског и инвалидског осигураььа (у да-ъем тексту: заједница).

(7) Односне одредбе чл. 36. Устава гласе: „Зајемчени су право на рад и слобода рада" ст. 1. „Права стечена на основу рада неотуђнва су" ст. 8. „Грађанима који су неспособни за рад a немају средстава потребних за издржавање, друштвена заједница пружа помоћ". ст. 10. „Ко неће да ради а способан je ча рад не ужива права и друштвену заштиту који припадају човеку на основу рада. ст. 11.

(8) Чл. 12. Устава гласи: „Сваком радном човеку у радној организации припада. сагласно начелу расподеле према раду, лични доходак према резултатима ььсговог рада и рада радне јединице и радне организције ьсао целине.” Текст овог члана замеььен je Лмандманом XXI уз Устав СФРЈ, где je у тачци 3, ст. 2. исто тако загарантован сваком раднику „лични доходак сразмерно резултатима његова рада и његовом личном доприносу успеху и развоју организације који je дао својим укупним, текућњм и минулим радом у њој. „Зајемчује се сваком раднику у удруженом раду друштвеним средствима да на основу свог рада остварује лични доходак и друга права најмагве у висини односно ооиму који обезбеВује ЊЕГОВУ СОЦИЈААНУ СИГУРНОСТ И СТАБИАНОСТ ”, каже се у тачци 5. Амандмана, пошто je у тач. 1, ст. 2. ова права радника прогласио за неотуЬива. Чл. 14. Устава у ставу 1. прописује; „Радни л»уди који личним радом самостално врше културну, професионалну и другу сличну делатност имају у начелу исти друштвено-екоиомски положај и у основы иста права и обавезе као и радии л>уди у радиим организацијама .