Анали Правног факултета у Београду

НОРМАТИВНА САДРЖИНА И ПРИМЕНА ПРАВА СВОЈИНЕ

5

воре и обавља послове који су у оквиру делатности за коју je радња регистрована и да при том користи овоја средства рада на начин на који он хоће. Ова карактеристика je нешто теже уочљива у праву својине на становима и на средствима за потрошњу. МеВутим, ван сваке je сумње да се и помоћу њих, поред непосредне користи за задовољавање личних потреба, црибавља и извесна економска корист. Право својине на стану или породичној стамбеној згради даје могућност сопственику да на два начина прибавља економску корист. Ван сваке сумње, ако стан сам користи за становаьье то има одре Вену економску вредност за сопственика. Joui je то јасније ако стан даје другом на коришћење. Станарина, на коју сопственик стана има право, представља најчистији израз ове карактеристике права својине, И право газдовања je у својини на стану или стамбеној згради јако изражено. Сопственик породичне стамбене зграде управља самостално, без обзира на то да ли станове сам користи или их даје другом на коришћење. А ако, пак, неко има стан у етажној својини, као посебан део зграде, оида не само да има право газдовања тим станом, већ му то даје право и на учешће у управљању зградом као целином, ако такав друштвени начин управл>ања у згради постоји. Ово je интересантан феномен, да право својине на једном делу објекта служи као основ за учешће у друштвеном управљању које обухвата целину у друштвеној својини. Право својине на средствима за личну потрошњу ову карактеристику тј. право на економско и свако друга дозвољено искоришћавање, садржи у најпшрем обиму, што je сасвим логично с обзиром на природу и карактер овог својинског облика. Y вези са овом характеристикой права својине у југословенском праву треба истаћи да je цравним регулисањем овог облика својине јако истакнуто постојање општег интереса. То je нарочито изражено у праву својине на пољопривредном земљишту и шумама. План 20. Устава СФРЈ садржи начело да je земља добро од општег интереса. Овим принципом je, у ствари, утврВена и у главшгм цртама садржина права својине на пол>опривредном земљишту, jep се ова околност провлачи кроз цео систем регудисања овог својинског облика, коме даје садржину друкчију од оне коју, по правилу, има право земљишне овојине. Права и дужности сопственика су тако одређени да изражавају ньихов нов квалитет односа према пољопривредном земљишту, који представља, у ствари, усаглашавање општих друштвених интереса и посебних интереса сопственика. При томе, није тешко утврдити да у много случајева постоји превага општег интереса над појединачним, што je нарочито зиачајно ако се узме у обзир чшьеница да се већи део пољопривредног земљишта у Југославији налази ван друштвене својине у рукама индивидуалних пољопривредних произвођача. Општи интерес je још јаче истакнут у праву својине на шумама и шумском зехмљишту. Наиме, у истом члану Устава, налази се у ст. 3. и посебна одредба која се односи само на шулге и шумско земљиште, према којој „шуме и шумско земљиште уживају посебну заштиту одре Вену законом”. Дакле, код шума и шумског земљишта, због њиховог посебног зна-