Анали Правног факултета у Београду

6

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

чаја за привреду, истакнут je не само општи интерес већ и њихова посебна заштита. Ова два принципа се, исто тако, преплићу кроз цео систем правног регулисања односа који овом својинском облику дају посебно обележје. Довољно je поменути само постојање шумскопривредних подручја која обухватају и земљншта на којима постоји право својине, као и стриктно регулисан начин експлоатације шума, па да ce јасно види ко.шко су ови принципн одређујући за садржину права својине. Следећа карактеристика права својине јесте да ce y његовој основи налази, у принципу, лични рад сопственика. Ова карактеристика je значајна, јер она мења карактер прнсвајања које се врши на основу права својине. Основ присвајања у овим случајевима није својина сама по себи као економска категорија, као монопол одређене врсте, већ je основ присвајања рад ( ц ). Оваква конструкција права својине показује да ce, у принципу и када се не врше злоупотребе, присвајају плодови свог рада без експлоатације друтог. И ова карактеристика се може запазити у свим облицима права својине у нашем праву. Тако, за право својине на полюпривредном земљишту ( 14 ) иза право својине на пољопривредним оруђима ( 15 ) карактеристично je да се оно признаје, што je наглашено и у чл. 22. Устава СФРЈ одн. у чл. 1. Основног закона о стицању овојине на пољопривредна оруђа и коршпћењу пољопривредних оруђа од стране грађана, првенствено због тога што ce полази од правила да ce обрађивање земљишта на коме се има право својине, вршн радном снагом сопственика и осталих чланова његовог домаћlшства, тако да њихов рад и земл>а као услов производње представљају извор дохотка и егзистенције. Аопунски рад других лица je дозвољен само у ограничен ој мери и он не даје обележје овом односу. Ова чиьешща, лични рад сопственика и чланова иегове породице, од битног je утицаја и на обим права ко ja се могу имати на пол>опривредном земљишту и пољопривредшш оруЁима. Она je одлучујућа за признање земљорадничког својства, а тиме и за величину земл>ишног максимума. Исти je случај и ca шумама и шумским земљшптем. Лични рад као основ стицагьа дохотка, а тиме и присвајања, исто тако je уткан и у право својине на средствима рада у области законодавства ( 16 ). И овај прингцш je истакнут у чл. 22. Устава СФРЈ и спроведен у другим законским, савезшш и републичким, прописима ( 17 ), који га даље разрађују. Према овом принципу, нема права својине на средствима рада у занатству оды. обављаиа занатске делатности без личног рада сопствешпса тих средстава. Допунски рад je ограничен у погледу броја радника, што je јаче изражеио него у допунском раду у области пољопрнвреде. Лични рад сопственика je основ и разлог призна-

(13) Дмптар Поп-Георгиев: Приватна својина у грађанском праву социјалнстичке Југославије, Спмпознјум о друштвеној својини Српске академнје наука и уметностн, Бео град, 1965.

(14) Драгол.уб Стојановић: ор. cit., стр. 64.

(15) Службени лист СФРЈ, бр. 7/67, Службени гласннк СРС, бр. 51/71.

(16) Бранко Хорват: Индпвндуално н друштвено власнlШггво у соцпјализму, Гледшпта, 1967, бр. 3, стр. 335.

(17) Закон о занатским радњалш самосталних занатлија, Службенн гласник СРС, бр. 15/64 и 5/73.