Анали Правног факултета у Београду

248

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

права, произволе одређене правые последние (уговор, једностран правый посао). Y другу категорију долазе све остале правые чшьешще из којих шгчу облигације, a које није могуће све унапред предвидети и одредихи, пошто их има безброј. То су, пре свега, извесни догађаји који су углавном изван моћи индивидуалне воље (нпр. роБење, смрт, малолетство, виша сила, промена цена и трошкова живота уопште, и сл.) или чшьенице односно радње које зависе од воле странака, а нису уговори или једностране изјаве воле (нпр. незвано вршење туБих послова, намерно проузрокована штета, ступање у суседски однос, и сл.). Као што се види, ово схватање, које у извесном смислу прелази границе теорије извора облигација, упуштајући се у општу теорпју настанка субјективlшх граВанских права, дели изворе облигација на две велике трупе, од којих једна обухвата све правые послове, а друга све многобројне чшьешще које могу бити релевантно за настанак облигација. Већ из овога произилази, као да правый послови односно изјаве воле нису правые чшьешще, пошто су оне „резервисане” за другу трупу извора. Али, без обзира на то, треба рећи да je допринос овог схватања општој теорији извора облигација, пре свега, у томе што je оно успело да се ослободи тезе о уговору као акту изнад закона, а поред тога, ово схватање, с правом убраја у изворе облигација и једостраиу изјаву воле. МеБутим, када je реч о другом извору, којег сачињавају све правые чпњенице, изузев правних послова, онда ово схватање не чини неоиходно разликованье појединих чињеничних скупова, већ све чшьешще које нису изјаве вола, ставла у једну категорију, што се, са гледишта једне доследне класификације, не може успешно бранити. Најзад, теорији извора облигација познато je и схватање да све облигације настају из уговора или из других основа предвиВених у закону ( 23 ). За разику од изложеног схватања, дрема којем изворе облигација треба видети у уговору или закону, али тако да je уговор као извор облигација независан од закона, ово схватање предвиђа да je уговор, као и остале чињенице, извор облигација само ако je предвиБен законом односно ако се не противи закону. Поред уговора, према овом схватању, у извор облигација долазе и једнострани правый послови, проузроковање штете, административни акти и друге радгье или догаВаји из којих ничу облигације. Као што се виды, ово схватање се заснива на подели извора облигација према чшьеницама које су законом предвиБене меВу којима уговор односно правки послови уопште, заузимају прво место. МеВутим,. подела других извора, иако доследно спроведена, не обухвата све чшьеничне скупове из којих облигације могу настати, а садржи административни акт, који није општеприхваћен извор облигација, пошто се јавла само у извесним правним системима. Подела извора облигација није само у теорији вршена на различите начине, већ и поједини грађански законици не познају јединствену

(23) Иоффе, Толстой: Новый гражданский кодекс РСФСР, Ленинград, 1963, стр. 181: Иоффе: Советское гражданское право, Москва 1967, стр. 143; Флейшиц. Научно-практический комментарий к ГК РСФСР, Москва, 1965, стр. 175; Советское гражданское право (ответственный редактор Рясенцев), Москва, 1965, стр. 433.