Анали Правног факултета у Београду

249

ТЕОРША О ИЗВОРИМА ОБЛИГАЦИИ

поделу извора. Неки од њнх, на један општи начин предвиђају и набрајају изворе ( 24 ), док друга постављају правила за поједине изворе, без опште одредбе којом би се, путем набрајања, обухватили сви поједини извори. Ипак, ако се посматрају граВански законици европских земаља донесени у прошлом и нашем веку, и поред свих различитости, они у суштини познају исте основне изворе, као што je нпр. уговор или проузроковање штете. Додуше, некн закониди, сходно основним принципима на којима je заснован одговарајући друштвени и правый поредак, познају неке изворе облигација, које друга законици не познају, с обзиром на природу друштвеног и правног система у којем тн законици постоје. Тако нпр. Грађански законик РСФСР, између осталих извора, познаје и акта планирања, што није случај ca законицима западноевропских земаља донесених у прошлом или овом веку. С друге стране, треба приметши да je на изглед поделе извора прихваћене од овог или оног закоыика, често утицао и став правые теорије, који je, као што смо видели, веома различите испољен. Taj утицај се нарочито опажа у подели извора коју je прихватио француски ГраВански законик. Он je све облигадије, најпре, поделио на уговорне и вануговорне (чл. 1101, 1370). Y трупу вануговорних облигација сврстао je оне које проистичу из деликта, квазиделикта, квазиуговора (незвано вршење туВих послова; исплата недугованог) и закона (суседски одпос; издржавање). Овој класпфккацији упућена je, као што смо видели, критика од стране извесног броја аутора (^ 5 ). Италијански граВански законик (чл. 1173) предвиБа да облигације настају из уговора, из недозвољене радње или из било којег другог дела или радње подобие да их произведу сагласно правном поретку, док Аустријски граВански законик (§ 859) предвиБа да се облигацнје непосредно заснивају на закону или на неком правном послу или на претрпљеном оштећењу. ГраВански законик РСФСР (чл. 58) предвиБа да облнгације настају из уговора или из других основа наведених у закону, а то јесу; правый послови предвиВени законом, као и послови који законом нису предвиВени, али који му не противурече; административны акти, а за државне, задружне и друштвене организације акти планирања; проузроковање штете, као и стицање или уштеда имовине на рачуп средстава другог лица без довољних основа; радње и догађаји за које закон везује настанак граВанско-правних последица. За разлику од ових, швајдарски Законик о облигацијама не врши набрајање извора облнгацнја, већ поставља правила за облигације које настају из уговора, ыедопуштених радњи и неоснованог обогаћења, Слично решенье познају и пољски и немачки граВански законик ( 26 ).

(24) Тако нпр. француски Грађански законик (чл. 1101, 1370); италијански ГраВански; законик (чл. 1173); Аустријски ГраВански законик (§ 859); ГраВански законик РСФСР (чл. 4, 158).

(--) Marty et Raynaud: наведено дело, стр. 19; Planiol: ibidem; Гомаа: наведено дело,, стр. 197.

(26) Вид.: Константиновић: Облигације и уговори. Скица за Законик о облигацнјама н уговорима, Београд, 1969, где су поставлена правила за облигацнје које настају из уговора, проузроковања штете, неоснованог оботаћења, незваиог вршења туВих послова и једпострапензјаве воле.