Анали Правног факултета у Београду

258

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

кључен прије избијања рата, држава ыападач не може третирати као кршење обвеза из неутралносхи. ( u ) Уговори о забрани рата су „уништили повијесне и правке темеље доктрине неутралности схваћене као положа] потпуне непристрасности у односу на нападачке ратове”, истицао je Attorne}r General SAD Џексон (Jackson) у ожујку 1941. годные правдајући анеутралне поступке Сједињених Држава (које су у то вријеме још увијек биле изван рата). Државе уговорниде су овлаштене да дискриминирају агресора који, ушавппг у рат кршећи своје обвезе „не стјече право да га друге државе третирају на исти начин као и државу жртву агресије” ( 14 ). Гледшпте о одређеном преображају института неутралности након ступаььа на снагу Повеље YH нарочито je изражено у сувременој совјетској литератури међународног права. Повеља je оставила на сыази право неутралности у вријеме рата, али на новим темељима, каже се у кгьизи „Курс международного права”, 1969, којн je припремила трупа угледних совјетских знанственика. Неутралност (у смислу неучествовања у рагу) не значи вшне и обвезатно једнако третирање агресора и нападнуте државе. Забрана рата и проглашење рата најтежим међународним злочином „ели минирају пуну непристрасност у сукобу у којем једна страна води злочиначки рат а друга je ньена жртва”. ( 13 ) У нашој послијератној меВународноправној литератури професор Милош Радојковић je први упозорио на становиште промјене у праву неутралности. Преображај у појму неутралности, писао je он, настао je утемељењем прве политичке организације сувремене меВународне заједнице, Лиге (Друштва) народа. Док je „пре првог светског рата подједнако право поступања према ратујућим странама представљало једно од основных правила неутралности, то више није случај према Пакту Друштву народа”. У случају рата који je могао избитн пзмеђу држава нечлашща Лиге народа или у оквиру правног сустава Лиге народа или између држава потписница Briand-Kelloggovog пакта (обрамбени рат) „право неутралности се могло применили, али ипак и у томе се састоји настала еволудија у појму неутралности не у истој мери у сваком од тих случајева. Потребно je, према томе, правити разликовање измеВу самих ратова да би се добила одре Вена слика ових могућности примене права неутралности”. ( 16 ) Након усвајања Повеље УН појам неутралности je „претрпео још значајшгје промене него ли у Пакту Друштва народа”, пише даље проф. Радојковић. Указујући на надлежност Вијећа сигурности на темељу чл. 39, 41, 42. и 43. Повеље УН он закључује „да у колеюгивтш мерама, предузетим по налогу Савета безбедности, морају узети учешћа све државе нла-

(13) Oppenheim: International Law, ed. by -Lauterpacht. Vol. 11. Seventh ed., pp. 645 —646 et seq.

(14) Address of Robert H. Jackson, AJIL, 1941, Voi. 35, No. 2, p. 354.

(15) Курс международного права, Том V, Москва, 1969, стр. 400 , 492. Исп. у нашој литератури Јанковић (Међуиародно јавно право, Београд, 1970, стр. 60): „Показало се да и у правном и у политичном смислу Уједињених нација, институт неутра.шости може да нађе своје оправдање, само, наравно, у трансформисаном облику".

(16) Рат и међународно право, Београд, 1947, стр. 164.