Анали Правног факултета у Београду

259

правый статус различит од неутралности и заранености

ниие које Савет буде позвао да му ставе на расположена своје оружане снаге.” То истовремено „значи да положај вољне или сталне неутралности није више у складу с дужностима ко je су на себе узели чланови организације.” ( 17 ) Да ли je неутралност ишчезла? Колективна сигурност, начелно инкомпатнбилна с неутралношћу, несумњиво je умањила значај неутралности. Међухим, неутралност није и елиминирана. Анализе Повеље YH потвр&ују такав закључак ( le ), а и пракса након другог свјетског рата (постојање неутралних држава за вријеме рата у Кореји, израелско-арапских и других ратова, затим пријем трајно неутралне Аустрије у Уједи њене народе и др.) ( 19 ). Неутралност je, дакле, „далеко од тога да буде мртва, а проблем неутралности далеко од свог ишчезиућа” С 2O ). Да ли je, у међувремену, битно измијењен садржај неутралности? Да ли je темељна значајка неутралности непристрасност модифицирана или замијењена правом дискриминирања нападача и пристрасношћу неутралне државе према држави жртви агресије? По нашем мишљењу, до таквих фундаменталних промјена у праву неутралности није дошло. Никакви документа: не говоре изричито у том смислу, нити се на такав начин може тумачити пракса држава за вријеме оружаних сукоба послије другог свјетског рата. Неутралност и даље почива на темељима непристрасности и уздржавања створеним у међународном обичајном праву и хашким конвенцијама 1907. године. ( 21 ). Посебан статус држава који се разликује и од неутралности и од зараћености. Истовремено ваља имати на уму да сустав колективне си-

(i?) Ibid., стр. 169. Мјеста у цитату подвукао je аутор.

(18) Видн напријед наведена дјела Laldve и Verdrossa. Исп. такођер Chaumont: Nations Unies et Neutralité, Recueil des Cours, 1956, I, pp. 1—59. И неки писци који држе колективну сигурност и неутралност инкомпатибилнима сматрају да и унутар сустава Уједињених народа државе могу бити и остати неутралнима. Тако, на примјер, Andrassy: о.с., стр. 564.

(19) Приликом разматрања француског приједлога на конференции у Сан Франциску да се у тексту Повеље YH додају ријечи »sans qu'un Etat puisse, pour s'y soustraire, invoquer un statut de neutralité« француски je представник објаснио да он под „статусом неутралности" (statut de neutralité) подразумијева трајну неутралност. УНЦИО Сан Франциско, 1945, VI, Report of Rapporteur of Subcommittee I/l/A to Committee I /1, Doc. 739, p. 722. Касније, c развојем правног сустава Уједињених народа обогаћени су облици трајне неутралности (трајна неутралност аустријског типа).

(20) Kunz: The Laws of War, AJIL, 1956, No. 2, p. 326. Наравно, и неоперативиост главе VII. Повеље УН и модификације у практичној примјени колективних мјера у оквиру свјетске организације, којима у овоме напису нисмо поклонили потребну пажњу, имајући одређени утјецај на неутралност у суставу колетивне сигурности.

(21) ~ . . .Ми знамо само један правни статус неутралности који je кодифициран у Хагу 1907. године и у Лондону 1909. Упркос помањкању ратификација Лондоиске декларацијо и ограниченом броју ратификација хашких конвенција као и неизвјесности у којој ће мјерихашке конвенције везивати оне државе које су их ратифицирале, с обзиром на клаузулу »si omnes«, могу he je узети као готову чињеницу да су те конвенције утемсл.иле иска опћа правила у складу с обичајима прихваћеним у односу на неутралност. Истина, пеке одредбе тих конвенција постале су застарјеле, међутим, треба имати на уму да су се хашке конвенције сматрале ваљаиима тијеком два посл,едња велика рата, служећи као узорак за иитернозаконодавство готово свих цивилизираних ремаља и као основа за све међународне конвенције и нацрте коивенција које су се односиле на права и обвезе неутралних држава и зараЬсних". Комарницки, The Place of Neutrality in the Modern System of International Law,. Recueil des Cours, I, 1952, p. 402.