Анали Правног факултета у Београду

260

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

гурности Уједињених народа, садржан у Повељи YH, налаже државама активно дјеловање у сврху одржања или успостављања међународног дшра и сигурности. Државе су нравно обавезне узети учешћа и у реализацији принудних мјера против државе ко ja пријети миру, нарушава га или већ врши нападачке чине, ко je одређује и проводи Вијеће сигурности (односно, под неким околностима Генерална скупштина) у складу с Повелюм YH. Такво учешће може бити разноврсно и комбинирано: од помагања државе жртве нападаја па до дискриминирагьа и ангажирања оружане снаге против државе-нападача. Другим ријечима, држава која није у рату, ангажира се против једне стране у оружаном сукобу на начин који није у складу с правима и обвезама из неутралности, заузимајући истовремено, у оквиру једног универзалног сустава колективне сигурности положај сукладан и с врхунским циљевима међународне заједннце (очување мира и сигурности) и с темељним правним начелима на којима почивају сувремени међународни односи. Чини се, стога, да je пред нама један нови, засебни статус држава изван рата који се разликује и од зараћености и од неутралности, чији се правый темељ налази у Повељи Уједињених народа. Y доктрини je такав правки положај антиципиран још у вријеме стварања Лиге народа. Каваљери (Cavaglieri) je 1919. године указивао на крутост и недовољност класичне подјеле на зарайене и неутралне, сматрајући да државе могу заузети и правни положај којн се по својим значајкама налази негдје у средний измећу зараћености и неутралности (—). Посебно су, затим, занимљиве и расправе у International Law Association-u и харвардеком Research in International Law. Y тим je стручним тијелима темел>ито и дуготрајно проучаван утјецај Пакта Лиге народа и касније Briand-Kelloggovog пакта на међународно ратно право и право неутрално сти, па су израђени и нацрти конвенција којима би се на нов начин регулирао однос између зараћегшх држава и осталнх држава чланица система колективне сигурности, као и однос између зараћених држава и неутралних ( 23 ).

(22) Види Cavaglieli: Belligeranza, Neutralità e Posizioni Giuridiche Intermedie, Rivista di Diritto Internazionale, Serie 11, Voi. Vili, 1919, p. 345 et seq.

(23) Y јулу 1939. године Research je објавио нацрт конвенције о правима и дужностима неутралних држава у поморском и зрачном рату, а у октобру исте године нацрт конвенцнје о правима и дужностима држава у случају агреснје. Нацрт конвенције о неутралности темел>и се на претпоставци да сви ратови, без обзира на Kopnjeibe њтхова настанка, изазивају исте правне посл>едице за све учеснике у рату (зараћене) а исто тако и за неучеснике (неутралне). Y нацрту се истнче обавеза неутралне државе да поступа непристрасно и да се уздржава од дискриминирања зарађених. Међутим, нацрт конвенције о правима и дужностима држава у случају агресије налаже дискримпнацију државе која je насилна дјеловаља започела кршећи уговорне обавезе (на примјер: уговорну обавезу о одрнцању од рата или обавезу да неће прибјећи рату прије окончања поступка мирног рјешавања спора). Након започињања непријатељстава, све док се не утврди кршење утоворне обавезе прицеливала би ce конвенцнја о правима и дужностима неутралних држава. Када се, пак, утврди да je прибјегавање рату супротно уговорној обавези, почела би прнмјена конвенције о правима и дужностима држава у случају агресије. Види: Draft Comention on Rights and Duties of Neutral States in Naval and Aerial War prepared by the Research in International Law of the Harvard Law School, AJIL, Suppl, 1939, Voi. 33, No. 3, pp. 175—203 (с коментаром pp. 204—817); Draft Convention on Rights and Duties in Case of Aggression, loc. cit.. No. 4, pp. 827—830 (с коментаром pp. 844—909).