Анали Правног факултета у Београду

261

правый статус различит од неутралности и зарапености

На састанку ИЛА у Будимпешти, 1934, на примјер, након расправе о утјецају Briand-Kelloggovog пакта на међународно право и о правним по сл>еднцама кршења тог пакта прихваћено je гледиште да државе-потписнице пакта (у случају кршења пакта прибјегавањем оружаној сили или рату једне стране уговорнице против друге) могу подузимати све или неке од слиједећих мјера не нарушавајући при томе пакт или било које правило међународног права: (а) могу одбити држави прекршитељици пакта вршење права зараћене стране, као што су право прегледа или блокаде и др; (б) ускратит ће у односу на државу прекршитељиду пакта испуњавање обавеза које међународно право, неовисно од пакта, налаже неутралној држави у односу према зараћеноме; в) намицат ће нападнутој држави новчану или материјалну помоћ, укључујући ратне залихе; г) помоћи ће оружаним снагама нападнуту државу ( 24 ). Што се тиче праксе, поступци држава још за првог свјетског рата упозоравали су на тенденцију заузимања положаја који се разликовао и од зараћености и од неутралности. Након уласка Сједињених Држава у рат, почетном априла 1917. године, на примјер, низ неутралних латиноамеричких држава je на разне начине манифестирао подршку САД (Уругвај и Салвадор су одлучили да САД не третирају као зараћену страну). Y другом свјетском рату Сједињене су Државе, join док су биле изван рата, отворено помагале савезнике супротно обавезама из неутралности (испорука оружја Уједин.еном Креал>езству након повлачења код Денкерка а у септембру 1940. испорука 50 разарача, дјеловање САД на темелу закона о зајму и најму и сл.), а неколико je држава (Италија, Шпањолска, Аргентина, Турска, Егапат и др.) покламовало незараћеност или употријебило тај термин за означавање свог политичког положаја и наклоности према једној зарађеној страни. Послије другог свјетског рата опћенито je занемарено шире истраживање и систематизирање права -у оружаним сукобима па тако и оног дијела права које регулира односе између зараћене државе и осталих држава. Значајан je изузетак Женевска конференција која je довела до склапања четири конвенције о побољшању судбине жртава рата од 12. августа 1949. године. Y једној од тих конвенција, Конвенцији о побољшању судбине рањеника и болесника у оружаним снагама на копну каже се, да ће се поступањем ко je Конвендија осигурава ратним заробљеницима

(24) International Law Association, Budapest Conference, 1934, The effect of |the BriandKellogg Pact of Paris on International Law, Articles of Interpretation proposed by the Committee, pp. 4—6. Четири године касније, на састанку ИЛА у Амстердаму, у меморандуму гьемачког огранка Друштва биле су садржане слиједеће двије дефиниције: 1. Незараћеност: став према зараћенима на темељу Пакта Лиге народа (чл. 16). Незараћеност не садржи исте дужности према свима зараћеннма. Такав став, према томе, није стриктно непристрасан. 2. Неутралност: Став према зараћенима на темел>у традиционалних правила неутралпости. Будући да неутралност налаже стриктну непристрасност, исте су дужности према свима зараћенима, без обзира да ли се ради о агресорима или државама које нису агресори. International Law Association, Amsterdam, 1938, p. 300.