Анали Правног факултета у Београду

262

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

користити и особе одређених категорија које су „неутралне или незараћене силе” (la Puissance neutre ou non belligérante) примиле на свој териториј и које су оне дужне да интернирају на темељу међународног права (чл. 4. Б/2). Што ваља подразумијевати под називом „незараћене државе”? По нашем мишљењу, тај термин, употребљен у наведено] Конвенции, може ce односити једино на статус државе која je изван сукоба и која учествује у провођењу принудних колектнвних мјера организације колективне сигурности, Уједињених народа, ca сврхом одржавања меВународног мира и сигурности. Прнмјер, када су у цракси стварно примијењене принудне колективне мјере у којима je употреблена оружана сила против једне стране у сукобу, пружио je рат у Кореји (1950 —1953), мада том приликом, због низа специфичности, није прими] ењен сустав колективне сигурности онакав какав je предвиВен у Повељи YH ( 25 ). МеВутим, уколико бисмо апстрахнрали специфичности акције и правые контроверзе, државе које су се одазвале препоруци Вијећа сигурности и учествовале у провођењу акције имале су правки статус различит и од статуса неутралности и од статуса зараћености ( 26 ). Опће значајке статуса различитог од неутралности и зараћености. Опћенито говорећи, међународноправни статус држава изван оружаног сукоба који се разликује и од неутралности и од зараћености, карактеризира учешће државе у дјелотворним колективним мјерама које подузимају Уједињени народи ради спречавања и отклањања пријетња миру, сузбијања чина нападаја или других нарушења мира. За разлику од неутралности, која почива на начелима непристрасности и уздржавања у односу сирам обадвије зараћене стране, нови меБународноправни статус има обиљежје пристрасносхи у корист једне стране у сукобу државе жртве иападаја, дискриминирања и уздржавања од помагаља такођер једне стране у сукобу државе нападача. С друге стрне, за разлику од зараћености, та] нови статус не укључује изравно ангажирање оружаних снага држава на темељу њихових индивидуалних одлука. Нови je меВтаародноправни положај, найме, ваљан тек након одговарајуће одлуке у надлеж-

(23) Због тога један дио држава није подржавао акцију УН нити je понудио било какву помоћ, неке су државе помогало Сјеверну Кореју, а неке су се чланпце УН прогласиле неутралнима, Индонезија бијаше пзјавида да ће задржати своју неутралносх и забраннтн ратнн.м бродовима зараћених држава улазак у индонезијске луке. Неке су арапске државе, барем у почетку, изразиле мншљење да би дозвола пролаза трупа, препоз оружја или војне опреме намијењен Кореји нарушно њихову неутралносх. Када су у новембру 1950. године у сукобу интервенирали кинески добровольцу, HP Кина се позивала на чл. 6. Хашке конвенције о правима и дужностима неутралних сила и особа у копненом рагу. Видп; Schindler, Aspects Contemporains de la Neutralité. Recueil des Cours, 11, 1967, pp. 291—292. Приликом преговора о прекиду кепр uj ахељсхава , почетном децембра 1951. године, представници С. Кореје и Кине предлагали су да особе из држава ~неутралних у корейском рату буду у тијелима за надгледање прекида ватре. Заједничка команда je употребила другачију дефиницију: „особље нација чије оружане снаге нису биле ангажиране у Кореји’ . Касније, у Споразуму о примирју (27. јула 1953) тершш „неутралне државе” дефиниран je као назив за државе ~чије оружане снаге нису учествовале у ратни.м операцијама у Кореји”.

(26) Препоручи Вијећа сигурности о пружању помоћн у војнкм снагама (задатак оружаних снага био je. описан као „пружатье помоћи Републицн Корејн у одбнјању нападаја ) одазвало се 16 држава члангща УН.