Анали Правног факултета у Београду

266

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

зања посхоји „чак и ако тужиоци имају сроднике од којих би могли захтевати издржавање.” Разуме се, уколико из неког разлога оштећеник не би могао да реализује своје право на накнаду штете, он би, као необезбеВен, могао по општим правилима да активира право на пздржавање према законском .даваоцу који je на реду да даје издржавање. 3. Шта би све значило и чему би водило оно друго могуће схватање, по којем би оштећени прималац издржавања (при непромењеном чињеничном стању у погледу грађанске одговорности) имао право на накнаду штете тек ако нема даљих законских давалаца издржавања или ови нису у могућности да дају издржавање? То би у крајњој линији водило закључку да je право на накнаду штете уопште (дакле свако право на накнаду штете) условлено немогућношћу да се издржавање оштећеника обезбеди на неки други начин (из средстава самог оштећеника). Другим речима, оштећеник би имао право на накнаду штете ако би то био једини начин да му се обезбеди издржавање. Jep, већ условљавање права на накнаду штете за губитак законског права на издржавање немогућношћу да се издржавање добије од неког далег даваоца значи у ствари много шире условљавање тога права: немогућношћу да се издржавање обезбеди на било који начин, ни из средстава самог оштепеника, пошто се питање активирања законске обавезе издржавања поставља тек ако je тражилац необезбеВен (и сам убијени давалац постао je обавезан зато што оштећеник нема сопствених средствава, што je необезбеВен; да je у време пресуде обезбеВен он не би имао право на законско издржаваае од убијеног даваоца да je овај сада жив, ни на накнаду штете у хипотези кад није жив, ни на законско право на издржавање према даљим законским даваоцнма). С друге стране, пошто право на накнаду штете за губитак издржавања несумњиво има одштетни. карактер, као и свако друго право на накнаду штете, онда би се морало поступыти на исти начин са сваким другим правом на накнаду штете: условили га немогућношћу обезбеВеньа издржавања на други начин (ни из средстава самог оштећеника ни нздржавањем од неког законског даваоца). Не види се зашто би се у истим случајевима поступало различито. И тако, оштећеник коме je уншптена нека ствар или проузрокован губитак зараде услед неспособности за рад не би имао право на накнаду штете ateo би његово издржавање било обезбеВено на други начин: преосталом зарадом у случају делимичног губитка радне способности, приходима од имов!ше, од продаје покретних и непокретних ствари, издржавањем од законског даваоца. То би био поредак ствари потпуно различит од оног који данас влада у материји граВанске одговорности и право на накнаду штете променило би своју природу: уместо одштетнег добило би алиментациони карактер. 4. Дакле, да још једном поновимо; оштећениково право на накнаду штете за губитак издржавања настаје по општим правилима граВанске одговорности, без обзира што евентуално има даљих законских давалаца који би с обзиром на своје имовинске прилике могли давати издржавање. Додајмо да се овако настало право на накнаду штете не може кумулирати са законским правом на издржавање према даљим законским .даваоцнма. Једном настало, оно као и свако друго субјективно граБанско