Анали Правног факултета у Београду

267

ОДНОС ИЗМЕБУ ПРАВА НА НАКНАДУ ШТЕТЕ И ЗАКОНСКОГ ПРАВА

(имовинско ) право улази у имовину оштећеника, утапа се у њу. Ca наше тачке гледања —■ нздржавање оштећеника и осхваривање његовог законског права на издржавање нмовина je недељива. Све док je лиде у питању обезбеђено, док има сопсхвених средсхава без обзира од којег елеменха имовине не посхоји бихна прехпосхавка за настанак законског права на издржавање (ни према првом по реду ни према даљим даваодима издржавања). 5. Да се сада позабавимо хипотезом v којој постоје дужници даваоци издржавања исхох ранга. Иако ce између лица која сачињавају мсху законских давалаца успоставља редослед по којем дају издржавање, посхоје дужници-даваоци који у обавезу ступају исховремено, као дужници исхог ранга. Тако су дужниди нсхог ранга родители према детету, деца према родитељима, унучад према деди односно баби, бабе и деде према унучету, браћа и сестре према брату односно сестри. Кад погине један од више дужника истог ранга који су давали издржавање, какав je положај оштећеника и преосталих (преосталог) дужшжа истог ранга: да ли обавеза погинулог даваоца прелази на остале дужнике истог ранга (који би у том случају имали право на накяаду штете према лицу одговорном за смрт попшулог даваоца, за износ онога што би давао погинули) или обавеза преживелих давалаца оста je у свему иста као раннје, с тим што прималац издржавања има право на накнаду штете према одговорном лицу? 6. Одговор записи од правне природе обавезе дужника истог ранга, од тога да ли je она поделена или солидарна. Ако je поделена, судбина обавезе сваког дужника je независна у односу на друге и не утиче на њих а то на нашем плану значи да у случају смрти једног од давалаца оштећеннк нема право да део издржавања који je он давао сада тражи од осталих давалаца, него само може да тражи накнаду штете од одговорног лица. Наши правки писци праве разлику: кад се као даваоци појавлују родители, обавеза je (према мишлењу које неки прихватају) солидарна ( 2 ), што je за повериоца (дете) поволније; у осталим случајевима обавеза поверилаца истог ранга je поделена (свако може бити тужен само за део сразмеран његовим могућностима) . Што се тиче наше судске прайсе, у пресудама до којих смо могли доћи, тужиоцу (оштећеном примаоцу издржавања) се досуВује наклада штете од лица одговорног за штету. Нисмо наишли на случајеве у којима преостали дужннк, који je истог ранга са поганулим, остварује регресни захтев према штетнику. Примера ради ево једне пресуде Окружног суда у Сремској Митровици, донете у случају у којем je погинуло једно од четворо деце давалалаца издржавања;

(-) Војислав Бакпћ: Породично право, пето, изметъено и допу!ьено издан.с, Савремена адмпнистрација, Београд, 1971, стр. 323—324 (No 324); Андрија Гаме: Брачно и породично имоВIШСКO право. Научна кгьига, Београд, 1966, стр. 117 (No 399). По Бакпћу солидарност се може извести из израза „заједно" и „споразумно" (чл. 2, 6. и 12. ОЗОРД) a такође и из специфичности ове обавезе у односу на друге законске даваоце. Гаме сс ослања на чл. 8. Закона о имовинскнм односима брачних другова HP Србије.