Анали Правног факултета у Београду

269

ОДНОС ИЗМЕБУ ПРАВА НА НАКНАДУ ШТЕТЕ И ЗАКОНСКОГ ПРАВА

за њега самог краћн: накнада шхсте од лида одговорног за смрт других родитела. Тиме се уосталом интереои детета ништа не крае, jep по основу накнаде добија оно шхо губи изостанком доприноса за издржавагье који je давао попшули родитељ, а ако се право на накнаду штете не би могло остварити, цело издржаваае пада на терет другог родители (као што на један општи начин бива активпрано право на издржаваае према даљем даваоцу ако je због гшсолвеитностп штетника неостварливо право на накнаду штете за изгублено издржаваае, пошто je оштећеник сада необезбеђен). 8. Најзад, остаје да расправимо и трећу хипотезу: ону у којој je издржаваае давао неко ко по закону није био на то обавезан. Овде оставламо по страни случај кад je фактички давалац био на основу уговора обавезан да даје издржаваае. Ако на фактичком даваоцу лежи уговорна обавеза издржавааа, онда прималац издржавааа нема право на накнаду штете у случају смрти онога ко би у одсуству ове уговорне обавезе био дужан да издржаваае даје по закону, jep (пошто je био обезбеђен на другој страни) није испуаавао услове да по закону тражи издржаваае. Али ако на фактичком даваоцу ннје лежала уговорна обавеза, да ли у случају смрти номиналног законског даваоца (оног на ко га би по закону био ред да даје издржаваае) поверилац издржавааа има право на накнаду штете? Овде вала разликовати у зависности од тога због чега je овакво лице давало издржаваае, из каквих одыоса произилази то издржаваае Могуће je да je законски обавезно лице занемарило своју обавезу и да фактички давалац иступа као незвани вршилац туђих послова, у којем случају он има право на накнаду трошкова по чл. 40. ОЗОРД. Овде право на накнаду штете постоји. А може бити да трећи иступа без намере да врши регрес према законски обавезном лицу: чини поклон или њему или примаоцу издржавања. Ако je поклон чшьен законски обавезном лицу, онда ће у случају његове смрти постојати право издржаваног на накнаду штете, пошто ће поклон изостати за будућност те се враћамо општим правилима (која постоје за случај кад je издржавање давао онај ко je по закону био обавезан). Ако je издржавање давао као поклон примаоцу издржавања, онда решење пнтања зависи од тога да ли ће се издржавагье продужити и у будућности или неће. Ако ће се издржавање продужити и у будућности, право на накнаду штете према одговорном лицу не постоји, jep оштећеник као обезбеђен не би имао ни право на законско издржавагье према погинулом. А о томе да ли ће се издржавагье продужити и у будућности не могу се у присуству живот даваоца правши претпоставке на основу тога како je издржавагье давано у прошлости, ма како редовно и ма како душ ( 5 ). На основу фактичког давагьа, без намере правног обвезивагьа не може се стећи право на издржавагье: прималац не може издржа-

(5) Другачије je у хипотези кад се тражи накнада штете за губитак издржавања услед смрти самог фактичког даваоца, оног који je издржавагье фактички давао али на то није био нравно обавезан. Овде фактичког даваоца више нема, фактичко издржавање je већ изостало и то дефинитивно и о томе да ли би се издржавагье продужило у будућности може се судити