Анали Правног факултета у Београду

ОДНОСИ И ВЕЗЕ ДУБРОВАЧКЕ РЕПУБЛИКЕ СА АРАПСКИМ ЗЕМЉАМА СЕВЕРНЕ АФРИКЕ

Односи и везе југословенских народа са Арапима заснивају се и отпочшьу доста рано. О томе има података од X века па надаље. Ти подаци говоре о људима из наших крајева који су као робови или као најамници служили на дворовима халифа, о хришћанским хаџијама који су посећивали Јерусалим и друга света места, о манастирима које су подизали и одржавали српски владари и српски духовни представници у Палестини, о трговцима који су се бавили извозном и увозном трговнном. Те се везе ојачавају током XVI, XVII, XVIII и XIX века и добијају нарочиты замах у XX веку, а посебно после другог светског рата. Сачувало се доста података посебно о везама Дубровачке Републике са арапским земљама северне Африке. О томе се, поред осталог, сачувао приличан број докумената у Дубровачком архиву. Најзначајнији су, свакако, они документи који су писани на арапском језику. Ту je до сада проиађено 70 оваквих докумената који говоре о односима Дубровачке Републике са Египтом, Триполисом, Тунисом, Алжиром и Мароком. На објављивању и проучавању ових докумената радило je неколико наших и страних научних радника. Тако je Ф. Бабингер објавио 1927. поведу мароканског владара Мухамеда од 10. маја 1780; С 1 ) Г. Елезовић објавио je 1940. три египатска документа од 25. јуна 1510, од 8. новембра 1515. иод 25. новембра 1515. ( 2 ); Ф. Бајрактаревић објавио je 1962. збирку од 23 документа о везама које je одржавао Дубровник у XVIII веку са Алжиром, Египтом, Триполисом, Тунисом и Мароком ( 3 ); Бесим Коркут објавио je, у три свеске 1960—1969, 70 докумената који говоре о везама Дубровника са Мароком, Алжиром, Триполисом и Египтом ( 4 ). То je иајпотпунија збирка арапских докумената Дубровачког архива, најстарији потиче из 1510, a најмлађи из 1800. године.

(i) Франц Бабингер, Ein Marokkanisches Staatsschreiben an den Freistaat Raguza vom Jahre 1194, 1780, Mitteilungen des Seminars für Orient. Sprachen, Bd. XXX, II Abt., Берлин 1927.

(2) Глиша Елезовић, Турски спомениди, I, св. 1, бр. 181, 182, 183, стр. 871—897, мзд. Српске акадсмије наука, Београд 1940; I, св. 2, стр. 163—185, Београд 1952. Г. Елезовић je несигуран у датирању наведених докумената, уместо 1515 ставл>а 1514. годину под упитииком.

(з) Фехим Бајрактаревић, Дубровачка арабица, изд. Српске академије наука и уметности, Београд 1962.

(4) Бесим Коркут, Арапски документа у Државном агхиву у Дубровнику, изд. Оријенталног института, кн>. I, св. 1, Сарајево 1960; св. 2, Сарајево 1961; св. 3, Сарајево 1969.