Анали Правног факултета у Београду

НОВА МЕБУНАРОДНА КРЙВИЧНА ДЕЛА У ЈУГОСЛОВ . КЗ

Конвенција о сузбијању незаконитих аката уперених против безбедности цивилног ваздухоплова 1. Кривична дела предвићена Конвенцијом и обавезе држава потпистала. —• Годину дана после потпнсивања Хашке конвенције у Монтреалу, седишту ICAO, представници трндесетдве земље ( 2i ) ставили су своје потписе на Конвенцију о сузбијању незаконитих аката уперених против безбедности цивилног ваздухопловства С 25 ), нов, тренутно завршнн докуменат у низу усвојених меВународних уговора, почев од 1963. године, чији je цил> изградиа система кривичноправне заштите ваздушне пловидбе. Оправдано je упозореие да су творци Конвенције учинили велики напор да je уобличе тако да она има „оригиналну садржину, по којој би се разлиновала од претходних конвенција из области безбедности —• Токијске из 1963. и Хашке из 1970. године” ( 2S ). Y основи н>у, по природи материје коју обухвата, треба упореБивати само са Конвенцијом из Токија, jep je Хашка конвенција својеврсна, уже омеВена, везана само за једно кривично дело. Ако се тако поступи, није тешко да се предност да Монтреалском документу, поготову што су у иеговим одредбама углавном отклоњени садржински и технички недостачи из Токијске конвенције ( 27 ). Најзначајнији део Конвенције јесте онај који садржи елементе кажиивих радњи (члан 1, ст. 1. тач. а —е и ст. 2, тач. а и б). Ту су доста детаљно предвиБена понашања за која ће се према учиниоцу применити одговарајућа строга казна, у смислу плана 3. Конвенције. Кажииво je; (а) акт насиља против лица на ваздухоплову у лету, ако би се тиме довела у опасност безбедност ваздухоплова: (б) уништење ваздухоплова у саобраћају или његово оштећење услед чега не би могао да лети или би била доведена у опасност иегова безбедност; (в) постављање или проузроковаие да се на ваздухоплову, на било који начин постави справа или супстанца која би могла да га унншти шш да проузрокује штету због које не би могао да лети или би била доведена у опасност иегова безбедност у лету; (г) уништеие или оштећење уреВаја за навигацију, под условом да то утиче на безбедност ваздухоплова у лету и (д) давање обавештеиа за која се зна да су лажна, па због тога ваздухоплов у лету доВе у опасност. Прописано je такоВе и кажиаваие за покушај неког од набројаних дела и саучествоваие у извршеиу или покушају извршеиа дела ( 28 ).

(24) H. Ј. Féraud: »La Convention de Montréal du 23. septembre 1971. pour la répression d actes illicites dirigés contre la sécurité de l'aviation civile«, »Retate de science criminelle et de droit pénal comparé«. No. 1 /1972, p. 3.

(25) Југославија je ратификовала Конвенцију 28. јуна 1972. године. Закон о ратификации и текст објављени су у Службеном листу СФРЈ бр. 35/1972, стр. 627—630. (26) в. Димитријевић, М. Трајковић: Цит. дело, стр, 552.

(2?) Б. Златарић: „Токијска конвенција о кривичним дјелима у авионнма”, „Зборник Правног факултета у Загребу”, 6р. 3—4/1966, стр. 438—440.

(23) Током припрема Конференције у Монтреалу и у време љеног одржавања расправл>ано je о join неким кажњивим радн-ана, као што су уношење оружја у ваздухоплов, недозболјсно задржавање ваздухоплова од стране или по наговору лица које се не налази у њему, удружнвање ради извршења појединих пропнсаних дела, али коначна petite) ьа нису пронаЕена (H. J. Féraud: Цит. дело, стр. И—ls).