Анали Правног факултета у Београду
58
АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА
за једну од кандидатских листа, без обзира на своју евентуалну политичку неутралност. Не треба посебно наглашавати ни то каква се битка водила између странака баш за ове бираче, углавном измеВу либералне и радикалске, пошто напредњаци нису имали већи политички утицај у ширим срединама. Новину у закону представљали су и бирачки одбори (изборни) за сваку изборну ј единицу који су се, исто тако, унапред одреВивали од ■стране Државног одбора. Y њих су улазили, по изборном закону: један општински одборник или заменик (изабрани од општинског одбора), један представшие одговарајуће кандидатске листе, и један представник суда (судија, судски чиновник, правнкк, или неко са другом витом школском спремом), који je истовремено и председннк бирачког одбора. Y случају спречености овог председника замењује га председник општине, односно његов заменик. МеВутим, постојала je могућност да, због претходног одреВивања председника, он не буде и представник одговарајуће странке. Странка интервенише у таквим случајевима да тај председник и не доВе ■у изборни одбор, те га аутоматски замењује њихов председник општин-сгсог суда. Због могућности ове ,замене” странке су настојале да за председнике општина доће што выше њихових присталица. Пребројавање гласова врши главки бирачки одбор (састављен, исто тако, унапред за сваку изборну ј единицу). Председници таквих одбора су: један од чланова Државног савета или Касационог суда. A његови чланови; члан апелационог или председник првостепеног суда, члан сталног окружног одбора, председник месног општинског суда (или заменик) и по два представника сваке кандидатске листе. По пребројавању гласова и проверавању свих забележених података о току избора, као и евенуалних примедаба бирача или чланова бирачких одбора главна биранки одбори деле посланнике мандате по кандидатским листами и објављују који су од кандидата изабрани за посланике. Записник о томе, са евентуалннм примедбама чланова бирачког одбора и потписима тих чланова, главки бирачки одбори достављају Народној скупштини преко министра унутраппьих дела.
По уставу °А 1888. год. и Изборном закону од 1890. год. - радикала су спровели два избора: за обнчну скупштину, у сепхембру 1889. год. и за прву редовну законодавну скупштину 1890. године. Затим су донели законе који су имали да обезбеде и убудуће партијску владавину од опшхина до Народне скушптине и Кабинета министра. Радикали су и образовали две владе; 23. фебруара 1889. год., на челу са Савом Грујићем, и 11. фебруара 1891. год. под Николом Пашићем. Пошто je краљ Милан Обреновић абднцирао после доношења устава (22. фебруара 1889. год.) образовано je Нсилесништво, у које су ушли: Јован Ристић, Јован Белимарковић, и генерал Коста Протић. Коста Протић je изненада умро 4. јуна 1892. год., па ce поставило питанье избора трећег намесника. Требало je да, поред ове двојице либе-