Анали Правног факултета у Београду
рала, бар трећи буде радикал. Највише претензија за то место показао je Никола Папшћ, Како се Ристић није слагао да у Намесништво уђе вођа Радикалске странке —• после дужег, неуспелог погађања, дошло je до политичке кризе, па je радикалска влада подпела оставку. Намесништо („крње”) je поверило владу либералима, на челу са Јованом Авакумовнћем. Како су либерали имали само 15 посланика у Скупштини морали су ићи на изборе не би ли обезбедили потребну већину. Радикали су с тим и рачунали подносећи оставку и не помшпљајући да би могли бити поражени. Y народу су имали далеко највећи број присталица, полидија се налазила углавном у њиховим рукама, као и друга важни органи власти (Државни савет, Главна контрола, Касациони и апелациони судови). Закони, пак, који су донети за тьихове владе, нарочито Закон о општинама и Закон о избору народних посланика дали су велику в ласт општинским органима у спровоћењу избора. Пре тога су се побринули да се и у општинске управе изаберу већином радикали. Према општинском закону у надлежности општинског суда остало je и даље састављање бирачких спискова, при чему je требало водити рачуна о праву гласа грађана с обзиром на изборни цеизус и плаћен порез за протекло полутође. По закону о избору народних посланика, како je већ наведено, поред дужности састављања бирачких спискова, општински органи су издавали и „бирачке карте” на основу којих се гласало. Одређивали су, затим, чланове општинског одбора у бирачке одборе. На крају, у случају „спречености” председника бирачког одбора да учествује У изборној комисији кога сада одређује Државни бирачки одбор замељује га председник општине или гьегов помоћник. Због тако значајне улоге општйнских органа у изборима један послании у скупштини je констатовао да се, према новом изборном закону, „цео изборни лабораторијум налази у рукама кметова...” ( 10 ) (Стојан Рибарац министар унутрашњих дела у иовој влади либерала). Тако се десило да су либерали имали да спроведу изборе и обезбеде већину у скупштини у ситуацији у којој су све одлучујуће позиције држали радикали. Тер, доносећи законе о локалној управи и самоуправи радикали су замыслили да ће сви органи општински, срески изасланици и окружни одбори бити сигурни експоненти оне странке, ко ja се налазила на власти, тј. тада радикалске. МеЁутим, у самом систему власти налазила се једна неусаглашеност ко ja je произилазила из законског односа између управних и самоуправних органа, а шила je у прилог оној влади која спрозоди изборе. Прво, самоуправа среза и округа није била прецизно одређена, нити су се ььене компетенције могле учврстити у тако кратком року. Друго, управни органи су се налазили под контролом владе, односно, под Министарством унутрашњих дела, и могли су се мењати исто онако као и у претходним
(w) Стенографске белешке са з аседања Народне скупштин'е ISB9, стр. 45.
59
ОШПТИНЕ Y СРБИЈИ XIX ВЕКА