Анали Правног факултета у Београду

60

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

режимима. И, на крају, мада се ошптински органи нису могли мењати без крајње одлуке непокретног радикалског Државног савеха спровоћење тих одлука ставлено je законом у надлежност полиције. Зато je логично што се влада либерала, пре избора, устремила прво на радикалске управне органе. Y ресору Министарства унутраппьих. дела донето je од 9. августа 1892. год. до 1. априла 1893. о постављању и разрешењу: ca 358 указа поставлено je 1587 нових лица, а са 167 разрешено je 350 (59 службеника je принудно поднело оставке) I 1 1). Међутим, то није било довольно. Да би влада обезбедила сигурну победу на изборима уз коришћење опробаних метода у односу на управни апарат морала je ударити и на радикалске општинске управе због њихове значајније улоге у припремама избора и у изборној процедури. Али, ту се наишло на много већи отпор и оштри партијски сукобв су отпочели. Радикали, који нису имали владу, рачунали су на самоуправне локалне органе, у првом реду на општинске, за које су претпоставл>али да се нису могли лако мењати. Зато су најживле агитовали у народу под паролом; „Недајте општине!”. Отуда, сукоб између две партије у предизборној кампањи се и експонирао, у ствари, као сукоб између радикалских самоуправних органа у првом реду општинских и управних органа који су, после промена, у већини, припадали либералној странци. Либерална влада, налазейи се у процепу између окружних одбора, које није могла сменити (изабрани су на три године) и општинских управа, с једне стране, и среских и окружних начелника, с друге, који су радили за либерале, прибегла je средствима која су нмала мало или нису уопште имала ослонца у законнма. Просто, преко управних органа, заобилазећи редован, законски поступай, смењивала je радикалске општинске управе где год je могла, изналазећи им „кривиде”, и постављајући своје „регенте”. Затим, и путем „изјаве неповерења” начелници су исто тако смешивали општинске управе користећи се, у првом реду, често стварно несређеним финансијским стањем у ошпхинама. Сазивали су општинске зборове и, износећи стварне или измишлене податке о злоупотребама у руковању општинским касама, успевали су да их, понегде, и смене. Радикали су се оштро супротставлали смењивању својнх управа запоседајући општинска седишта, због чета су негде влада, а негде начелници, морали употребити и војску. Дешавало се да je влада, у немогућности да смени општинску управу, „отварала нову судницу за своје општинске регенте”, па су тако функвдюнисале истовремено две ( 12 ) (Војска je употреблена у селу Горачнћу против народа који се није разилазио после гласања: „Пало je дванаест мртвих и седам рагьених, и отпор Горачића био je савладан”.) ( 13 ).

(и) Слободанка Стојнчић: Отитинско пптпњг у скупштински,м избори,на 1893. у Србији. (11. Зборнпк радова, сепарат. Ниш 1968. год. стр. 162).

(12) Исто, стр. 165.

(13) Сл. Јоваловнћ: Влада Александра Обреновића, I, стр. 324.