Анали Правног факултета у Београду

Лр

Будимир Кошутић:

О ЗНАЧЕЊУ ТЕРМИНА „ИЗВРПШО-УПРАВНА ФУНКЦИЈА” ПРЕМА НАЦРТУ УСТАВА СФРЈ

Y чл. 322. ст. 1. Нацрта Устава СФРЈ, Савезно извршно веће се одређује као орган Скупштине СФРЈ који врши извршно-управну функцију у оквиру права и дужности федераднје. Овај члан се разликује од члана 225, ст. 1. Устава из 1963. године само у толико што се термини „поверава” и ,дюлитичко-извршна функција” замењују терминима „врши" и „извршно-управна функцнја”. Иако ова измена може изгледати на први поглед безначајна, она то не мора бити уколико се желело да се заменой ових термина укаже на извесне битне промене у положа] у, надлежности и овлашћењима Савезног извршног већа. Уосталом, сама чињеница што се овај термин користио и у Уставу из 1946. године за одређивање положаја и улоге Владе, може бити врло индикативна. Наиме, Устав из 1946. године, у тежњи да што зише подвуче скупштински систем власти, прописао je да je влада највиши извршни и управни орган власти у оквиру права федерације. Преузимање истог термина у Нацрту новог Устава не мора значити да се томе термину даје иста садржина. Стога, нужно се поставља питање у чехму je суштина извршно-управне функције, као и да ли и у чему постоји разлика између ње и политичко извршне функције. На овако поставлено питање може се одговорити тек на основу детаљне анализе како прописа којима се регулише односно регулише надлежност СИВ-а у Уставу из 1963. године и у Нацрту Устава из 1973. године, тако и норми којима се утврВују права и дужности других органа, чија делатност несумгьиво утиче на овлашћења СИВ-а. Но, пре него што се то учини неопходно je истражити да ли je и колико je позната ова дистинкција између извршно-управне и управне власти, односно политичко извршне и извршне власти у политичко правној доктрини и уставима других држава? У политичко-правној доктрини ова по дела извршне власти на две подврсте није нова појава. Могло би се чак рећи да већ у првој четвртини XX века знатан број писаца прихвата ову биполност извршне власти изражавајући je разним терминима. То je била свакако последица чињенице што je ca развојем друштва и све већом сложеношћу и противречношћу друштвеног живота растао утицај државе и посебыо њених извршних органа. Наиме, због нужности брзе државне интервенције у економски и политички живот, низ овлашћења која су традиционално сматрана, сходно началу поделе власти, прерогативама законодавие власти пренета су у над-