Анали Правног факултета у Београду

139

О ЗНАЧЕЊУ ТЕРМИНА „ИЗВРШНО-УПРАВНА ФУНКЦША”

али не управља, и влада која стварно управља мада формално не влада. Иако према уставнма држава које прихватају парламентарии систем постоје не мале разлике у положају и овлашћењу владе, карактеристично je за њих ипак да влада врши значајну функцију и да може, између осталог, да предложи шефу државе да распусти парламент и распише нове изборе, што шеф државе не сме одбити. Y извесном смислу, слична овлашћења као влада у парламентарном систему имају извесни извршни органи у систему једидства власти. Тако, Савезни савет, иако представља према Уставу Швајцарске само одбор Федералне скунштине, врши врховну извршну и управну власт. Y пракси, међутим, Савезни савет, састављен од седам чланова, ефектнвно врши основну државну власт. Ни Устав СССР-а од 1936. године није могао а да не повери значајна овлашћења Министарском савету („Савету народних колгесара”), иако према уставу Министарски савет није орган власти. Као што je већ указано, Устав Југославије из 1963. године прихватио je термин „политичко-извршна функдија” настао у политичкоправној доктр!ши и изричито одредио да ту функцију врши СИВ као орган Савезне скушптине. Очигледио je, према томе, да устави готово свих модерних држава дају основа за деобу извршне власти; јер, у њима се на различите начине одређује надлежност управних органа. Док je једном или мањем броју управних органа поверена не само израда предлога најважнијих државних аката, него и општа директивна и контролна функдија над радом осталих управних органа, дотле други управни органи врше типичну управну власт доносећи правне и Агатеријалне акте у непосредном извршењу закона и других општИх аката. Чињенида да сви устави не чине и формално деобу извршне власти није битна; јер, очигледно je да модерни живот захтева ностојање извесиог органа који може брзо да реагује и усмерава друштвеие токове. Стога, централни проблем није у томе да ли ће се том органу и формално признати та функдија, већ како обезбедити да он фактички не преузме више власти од оне која му je дата уставом. То je посебно значајно у нашем самоуправном друштвено-политичком систему у коме, сход но принципу ј единства власти, скунштине представљају највише органе власти и самоуправљања. Но, нас не интересује овом приликом тај проблем, него значегье термина, „извршно-управна функција”, којим je у Нанрту устава задгењен ранији термин „политичко-извршна функција”. Чињеница да Нацрт устава говори о Савезном извршном већу као органу Скунштине СФРЈ који врши извршно-управну функцију, указује да Нацрт дели извршну функцију на два дела извршно-управну коју поверава Савезном извршном већу и управну коју ставља у надлежност савезних органа управе. Извршно-управна функција се одликује од управне извесним битним обележјима. Пре свега, она обухвата одређивање политике извршења јер СИВ „усклађује и усмерава рад савезних органа управе и савезних организација, ради обезбеђења спровођења политике и извршавања закона и других општих аката скушптине СФРЈ”. Сем тога, он „врши надзор над радом тих органа и оргаиизација и укида прописе савезних органа управе и савезних организација који су у супротности са савезним законом или прописом који оно доноси ради спровођења савезног закона или другог општег акта” (чл. 323. тач. 8). Извршно-управна функција прет-