Анали Правног факултета у Београду

140

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

поставља, даље, не само извесну самосталност органа који je врше већ и могућност доношења одређених правннх општих аката за извршење закона и других општих прописа. Истовремено, то значи да орган коме je поверена ова функција има право да утиче на оргагтизацију управе и да издаје опште смернице за њен рад, које она мора поштовати. Сва ова овлашћења Нацрт устава даје Савезном извршном већу, јер СИВ не само што предлаже савезне законе и друге значајне правые и политичке акте, већ и „доноси уредбе, одлуке и друге прописе за извршавагье савезних закона и других општих аката Скупштине СФРЈ” (чл. 323. тач. 5). Сем тога, СИБ ужива извесну самосталност у раду и има право да се залаже за спровођење политике коју сматра друштвено оправданом и делисходном; јер, уколйко се не прихвати његова политичка платформа, „СИВ може већима Скупштине СФРЈ поднети колективну оставку” (чл. 336. став 2). Исто тако, „ако сматра да није у стању да обезбеди спровођење утврђене политике и извршавагье закона или другог општег акта Скупштине СФРЈ чије се доношење предлаже, или спровоВегье ставова или предложених мера Председништва СФРЈ, или да не може преузети одговорност за вршење своје функције ако се не донесе савезни закон или друга општи акт чије доношегье предлаже, СИВ може поставит шгтање поверења” (чл. 336. ст. 3). Очигледно je, према томе, да je СИВ задржао, и према Нацрту устава, политику димензију извршне власти. Шта више, готово да нема неке значајније разлике у надлежности Савезног извршног оећа према Уставу из 1963. године и Нацрту устава из 1973. године. Та разлика je још мања кад се узму у обзир последгье донети амандмашг, посебно Амандман XXXII. Стога, оправдано се поставља питагье зашто je у Нацрту устава термин „политичко-извршна функција” замењен термином „изврптно управна функ ција”? Пажљивијом анализом Нацрта устава дају се уочити извесни разлози који објашњавају такав поступак твораца Нацрта. Ти разлози нису везани толико за промену саме надлежности СИВ-а колико за начин остваривања те надлежности. Пре свега, у утврђивању политичке димензије извршења СИВ je ограничении одреВеним правима које има Председништво СФРЈ. Наиме, „Председништво СФРЈ обавештава Скупштину СФРЈ о стагьу и проблемима унутрашгье и спољне политике и може Скупштини СФРЈ предлагати претресање поједгших питања и доношегьа одлука” (чл. 292. ст. 1). Исто тако, „Председништво СФРЈ има право да заузима ставове о спровоВегьу политике и извршавагьу закона и других општих аката Скупштине СФРЈ и да тражи да СИВ предузме .мере за спровођење поттике и извршавагье закона и других општих аката Скупштине СФРЈ” (чл, 294. ст. 1). Међутим, права Савезног извршног већа у доношегьу одлука сужена су и у другим доменима. Наиме, кад предлаже законе и друге акте надлежном већу Скупштине СФРЈ, који се доносе на основу сагласности надлежних републичких и покрајинских органа, СИВ сарађује ca надлежним органима република и покрајина (чл. 330). Исто тако, СИВ доноси, на основу сагласности надлежних републичких и покрајинских органа, прописе за извршегъе савезног закона и других аката које доноси Веће република и покрајина, кад je у тим законима и другим актима предвиђено