Анали Правног факултета у Београду

144

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ница. Овакав систем посредник избора има, наравно, своје предности, али се такоБе не може порећи и да систем непосредних избора има неке друге предности. Стога се чини оправдании да се размисли не би ли можда било боле да се делегатски систем, тј. постојање делегација, повеже с непосредним бирањем не само делегата у делегацију него и делегата у скупштине. При том би се могло евентуално усвојити да се кандидовање врши у делегацијама, па и да се делегата бирају из састава самих делегација. На тај начин би изабрани делегата у скупштинама, као чланови ових („посланици”), били блиско псквезани не само с делегадијама него и с радним лудима, одн. грађанима који те делегације бирају, што би свакако било сврсисходно. Ово се може. тим пре усвојити што je предвиђена могућност да се у организацијама с малим бројем чланова делегације уошпте не бирају сви чланови организације тада чине делегацију, што значи да и делегате у скупштине бирају непосредно сви ч\анови. Уколико такви непосредни избори не би били погодни за бирање делегата у свим скупштинама, можда би се могло увести само за неке од гьих. У том случају нам изгледа оправдано да се уведу бар за избор у општинским скупштинама, за чији су рад граВани и најнепосредније заинтересовани, a који и најбоље познају. II Од Уставног закона од 1953. г. наовамо, наше скупштине имају две врете већа општеполитичка, која наличе класичним скупштинама, где су представлена граВани као једнаки, независно од свих друштвених разлика (тзв. „апстрактни” граВани), и специјална већа у којима су представљени радни луди, сходно свом положају и значају у друштвеном раду. И ова велика новина се прилагоБавала искуствима из праксе, па je и у новом Нацрту устава доживела одреБене промене. Сада ова специјална већа, већа удруженог рада, добијају доминантну улогу у скупштинама и самостално решавају најважнија шгтања. МеБутим, задржана су и општепредставничка, „класична” већа, бар у општинским и републичким скупштинама. Ова већа, условно названа друштвено-политкчка, немају аише онај характер, а поготову не онај значај који су имала досад. МеБутим, она и дале представлају „апстрактне” граБане као такве (сходно Нацрту устава СР Србије, њнх бирају непосредно сви граВани), носећн посебно характер подитичко-извршног органа. Овако замишлена већа представљају такоВе новину, и то веома занимливу, особито с обзиром на свој характер извршног органа, те заслужује пажливо проучавање. МеБутим, овде желимо истаћн у првом реду пиков однос према сада доминантном вейу (или већима) удруженог рада. Не поричуйи потребу да већа удруженог рада добију много већи утицај у скупштани но што су га досад имала, нпак би можда требало размислити да та не би требало појачати улогу друштвено-потатичког већа, тј. дата му више овлашћења него што предвиБа Нацрт устава СФРЈ. Ово je везано за начетао питање носилаца власти у самоуправном социализму, конкретно, за питање да та и кол ико и „апстрактан” граБанин треба да буде носилац власти. При том не треба заборавити да вейа удруженог рада представ-