Анали Правног факултета у Београду

149

БРИГА О ПОРОДИЦИ Y САМОУПРАВНОМ ДРУШТВУ

итд. Ова идеја je, као што je познато, нашла своју научну формулацију у теорији Уједињених Нација о потреби глобалног и равноправног третиратьа и програмирања целокушюг друшцвеног развоја: економског и неекономског (unified approach). Истина, ова идеја није до краја спроведена у нацртима, иако се у прилог њеног прихватања изричито изјашњавају НАејно-политички документи у нашем друштву, почев од IX Конгреса СКЈ па све до данас. Недостатак у нацртима je управо у томе што je сфера „друштвене” репродукције испарцелисана секторасим. и ресорским меЬама и границами, тако да ни je дата јединствена друштвена филозофща о целипи односа у овој области. Насупрот томе, чини ми се да je зграда у области економске репродукције и самоуправних односа у њој готово до мозаичких детаља разраВена и довршена. Допуштам могућност да се варам, јер о овој другој области нисам довољно компетентан да говорим. Аруги недостатак нацрта Устава у одређивању односа између економске и неекономске области, je у онувању примата идеје о већој важности друштвено-економских од друштвено-неекономских односа. „Друштвена реформа” ишак још увек није у потпуности нзједначена ca „привредном реформой”. Широка облает, социјалне политике која се данас у науци приближава појму „планирања и програмирања целокупног социјалног развоја” много je мање заступлена у нацртима устава него што je то случај ca идејно-политичким документами у последње време и са свестраном друштвеном акцијом на ублажавању друшхвених неједнакости. Овај велики увод сам и направио да бих дао критички оеврт на некритично уставно третирање једне сфере друштвеые „надградње”, коју врло исправно ни Енгелс ни Лењин, па ни сам Маркс, нису сматрали облашћу друштвене надградње. То je питање места, значаја и улоге биолошке и соццјалне репродукције личности (производња људи према класицима марксизма) и породице, као доскорашњег а вероватно и садашњег најодговорнијег и најважнијег носиоца ове репродукције. Поводом тога, мо je излагање ограничићу на два питања: a) једно шире, да ли je породица коректно третирана у нацртима Устава с обзиром на њен значај и улогу коју врши у самоуправном друштву и б) уже, о једином облику уставне дискриминације о правној неједанкости деце рођене ван брака. 1. Место породице у нацртима Устава СФРЈ и СР Србије Да би била одмах јасна моја полазна теза, отпочећу са констатацијом да од првог социјалистичког Устава из 1946. па до данас, готово ни једна уставна одредба о породици, браку, деци и материнству није претрпела иикакве битне измене. То се, на жалост, односи и на предложене нацрте. Они у потпуности преузимају формулације из Устава од 1963, a овај je, сем неких мањих усаглашавања, у потпуности преузео начела о породици из Устава од 1946. Очигледно je да су творци оба нацрта или сматрали да у овој области ништа не треба мегьати, или, пак, ову облает нису суштински добро познавали. Мислим да je у питању и једио и друго. Покушаћу ово тврђење да докажем.