Анали Правног факултета у Београду

150

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Hajrrpe By изложити текст у нацртима који утврђлје основна начела о породици: Породица ужива друшхвену заштиту (чл. 168. от. 1. Устава СФРЈ; чл - 196 > ст - 1- Устава СР Србије у даљем тексту наводићу само бројеве чланова и схавова); Брак и правый односн у браку и породици уређују се законом (чл. 168, реч. 11, ст. 1; чл. 196, реч. 11, ст. 1). Обо je једина битнија измена која je извршена још у Уставу из 1963, а ову одредбу су без икаквих измена преузела оба нацрта. Наиме, Устав из 1946. садржао je следећу одредбу: „Брак je као основ породнце под заштитом државе”. Каснија измена садржи два важна правила: а) брак выше није једини основ породице (јер то може оити и ванбрачна заједница) и б) Устав не садржи више идеју о изричитој и непосредној заштити брака, већ само о заштити породице. Иначе, он нпак пружа индиректну заштиту браку и даје му предност над ванорачном заједпицом, самим тим што уреВује брак и правые односе v браку; Брак се пуноважно ;шкл>уч\ je слободним пристанком лица различитог пола која склапају брак пред надлежним органом (чл. 168. ст. 2, чл. 196, ст. 2). Једина разлика према Уставу СФРЈ из 1963. je у подвлачењу да се брак склапа измеВу лица „различитог пола’': Родитељи имају право и дужност да се старају о подизању и васпитању своје деце (чл. 168, ст. 3; чл. 196, ст. 3); Деца роВена ван брака имају иста права и дужности према родителима као и деца роВена у браку (чл. 168, ст. 4; чл. 196, ст. 4); Мајка и дете уживају посебну друштвену заштиту (чл, 166, ст. 1; чл. 194, ст. 1); Под посебыом заштитом друштвене заједнице су малолетници о којима се родители не старају и друга лица која нису у могућности да се сама брину о себи и заштити својих права и интереса (чд 166, ст. 2; чл. 194. ст. 2); Омладина, жене и инвалидна лица (?) уживају посебну заштиту на раду (чл. 169, ст. 6; чл. 143, ст. 6). Ово последње начело излази делимично из оквира породичног права, али се односи на проширену заштиту породице. Тиме je листа начела о породици потпуно исцрпљена. Може се на првн поглед закључити да je она сасвим довољна и да обезбеВује потпуну заштиту породице на најхуманијим основана. Крећући се даље овим током идеја, заступници оваквих уставннх формулација о породици могу реВи да никакве промене у односу на раније уставе и нису биле потребне, јер су ово начела трајне вредности и да могу успешно одолети зубу времена. Уопште не желим да негирам њихову вредност и њихову непролазност. МеВутим, није о томе реч. Реч je о томе да су она данас недовољна. Y том погледу уставыа материја озбилшо касни за догаВајима у нашем самоуправном друштву. Нацрти не сад рже разраЬщи потпуни систем друштвене бриге о породици, век само неке фрагментарна дегсларације. Непотпуност овог система се огледа и у чшьеници да у оваквој концепцији, породила