Анали Правног факултета у Београду

20

АНАЛИ ПРаВНОГ ФАКУЛТЕТА

ce стално помиње као извршни орган, одједном у овој својој функцији постаје неко ко ce поставља изнад органа управљања. Ja ce нећу задржавати на функцијама директора предузећа у оснивањУ> Ј е Р мислим да оне нису тако битнв, иако иту има неких новина. Амандман 15. који je дошао касније и који je пре света укинуо име директора, иако je пракса наставила да се служи тим именом, говори о њему као о инокосном извршном органу. Амандман више брине о органима управљања, а поред колегијалног извршног органа, помшье инокосни извршни орган, одређујући тиме директору коначно место које му припада, односно на основу кога je јасно да он не може доносити одлуке него их само извршавати. Положа У директора после доношења Амандмана 1971. Амандмани од 1971. год., као што сам рекао на почетку, не помшьу директора, али битно мењају услове у којима директор послује. Међутим, независно од тога већ je на почетку било јасно да ће питање директора као и свих осталих органа управљања и руковођења бити она основна материја, ко ja се у пракси мора детаљно да регулише у тзв. непосредној примени уставних амандмана. Промене у положају директора су постале очигледне онога тренутка када се све изменило у оквиру радне организације, када je основна организација удруженог рада, као примарна ћелија привредног живота, у којој се одлучује о радним односима, проширеној репродукцији и свим другим битним питањима, постава место, где се, већ по природи ствари, зато што je мања и што представља заокружену економску целину, могло непосредно, или непосредније одлучивати. Већ у том светлу, скуп функција директора или било ко ja од ових функдија доста су изгубиле у свом значају, односно захтевале да се нове квалитетне промене у вези са њима, друкчије изразе у Статуту и самоуправном споразуму. Једно шхтање, у непосредно ј примени уставних амандмана тесно везано за функцију директора, јесте спор, у коме смо ми правници доста учествовали, око тога да ли основна организација удруженог рада аутоматски има статус правног лица. Ja се на овоме нећу задржаватн, јер претпоставл.ам да ће неко од колега коме je та тема ближа о њој више говорити, али не могу а да не кажем да je теорија са резервом примила концепт који je најзад законодавац јасно изрекао у Закону о конституисаиу и регистрацији основних организација удруженог рада. Према одредбама овог Закона свака основна организација удруженог рада може бити правно лице, ако за то има стварних могућности и ако се регистр у je. Сада je на нама правницима теоретичарима да објашњавамо овај концепт, без обзира на то шта смо о томе мислили иди шта интимно мислимо, јер ће пракса, ипак, морати да послује према ономе што je законодавад хтео и рекао, а не према ономе што смо мислили или у чему се са законодавцем нисмо слагали. Када je реч о нравном лицуј, које законски више није спорно, а у вези са положајем директора, треба поменути да je она, тзв. заступничка функција директора одједном добила у значењу више него друге функци-