Анали Правног факултета у Београду

21

ПРАВЫЙ ПОЛОЖАТ ДИРЕКТОРА OYP-a

je. Ова промена je разумљива последида могућности основних организација удруженог рада да ce појављују на тржишту и послују у своје име и за свој рачун или да преко споразума о супсидијарној одговорности обезбеде гаранцију имовинско-правне природе осталих основних организадија удруженог рада да би наступило самостално такође у своје име. Y свим овим варијантама директор или руководилац OOYP ce појављује као орган који формално закључује такве уговоре у корист и у име своје организације удруженог рада, због чега je квалитативно и квантитативно нарасла потреба детаљног регулисања ове заступничке функције. Ca конституисањем основних организација удруженог рада настаје веома сложен однос OOYP-a као правних лица. Цело питање добија у комплексности не само због сложених интерних економских односа, који настају кроз самоуправно споразумевање, него и због тога што наш законодавад у најновијим одредбама под правним лицем не подразумева само оно што смо ми раније под овим сматрали у теорији. Наиме, овога пута се уз имовинско-правни аспект самосталног наступања на тржишту, могућност изражавања правног субјективитета исказује и ннтерно на тзв. интерном или „унутрашњем" тржишту у односима између OOYP-a, чему се додају и извесна статутарна права, односно елементи самоуправљања. На тај начин се у светлу новог и комилекснијег појма правног лица показује као сложенији и однос појединих директора заступника радне организације и OOYP-a. Због свега тога пред нормативном делатношћу у привреди je тежак задатак да правно регулише односе директора, и то не само ньихов однос законских заступника на разним нивоима него и односе свих осталих функдија, које им припадају. YcnyT, напомшьем да то питање не може бити детаљно решено у самоуправном споразуму о удруживању као основном и правном споразуму у радној организацији већ само напоменуто, а у основи разрађено некем другом,, посебном споразуму или у самом статуту. Закон о конституисању основних организација и њиховом упису у судски регистар, не доноси много новина. Он уз појам основне организације удруженог рада уводи и појам радне организације, заједнице основних организација удруженог рада и сложене организације удруженог рада, о чему ће вероватно више говорити колега из радног права. Проблем директора, међутим, и даље остаје сложен, јер га овај Закон не решава до краја. Интересантно je напоменути да заступничка функција директора трпи извесне промене у овом Закону. Према тексту одредаба, директор више није a priori законски заступник, него он то може бити j едино ако се самоуправним споразумом и у сложении организацијама или статутом у радним организацијама које су састављене само из једне основне организације удруженог рада, неко друго лице не одреди за заступника. Дакле, из те функције. Закон изузима извесне могућности које су до сада постојале за директора, у намери да га растерети или, пак, да пружи могућност другом лицу да тај посао обавља боље. Што се тиче самог склапања уговора, ту нема новина, а и ограничења код промета непокретности и даље постоје. С друге стране, директор je чувар законитости, a јасно je у Закону предвиђена и његова функција