Анали Правног факултета у Београду
22
АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА
извршног органа (Уосталом, она би произилазила из Амандмана XV, који У том делу одреВивања улоге и места директора, као инокосног извршног органа, није ревидиран новим уставным амандманима). Директор у нацрту Устава Да погледамо за тренутак најкрупније новине у нацрту Устава, које се тичу директора и осталих органа управљања и руковоВења. У глави о основама друштвено-политичког система се о томе говори веома мало. Moja би примедба била да би устав који претендује да буде јасан и оппшран могао да посвети више простора функцијама директора. Он то, на жалост, не чини, јер тај посао вероватно оставл>а републичком уставу, као што се може догодитн да овај то остави посебном закону, а да закон то препусти статутима или нормативным актима радннх организација. Устав говори о тзв. инокосном и колегнјалном пословодном органу, меВу којима препознајемо досадашњег директора. За тренутак остаје нејасно какав je то колегијални пословодни орган и да ли се без резерве може примити оно што се у том смыслу помигье и тумачи меВу људима који се баве привредним правом, да законодавац мисли на колективну прокуру. Могуће je и друго тумачење да je законодавац мислио на неки други орган, који би био колегијалног типа, a који би више или мање имао исту функцију као директор. Уместо набрајања функција директора нацрт нашег Устава се овога пута бави нечим што je интересантно за тумачење. Наиме, и о једном и о другом органу, инокосном и колегијалном пословодном телу, Устав говори као о органима које више не бира искључиво привредна, односно радна организација. Нацрт каже да директора поставка, односно именује, бира и разрешава раднички савет, после јавног конкурса, а на предлог конкурсне комисије, која je састављена од законом одређеног броја представника организација удруженог рада, представника синдиката и представника друштвене заједннце које одреВује Скупштина општине, односно друга друштвено-политичка заједница. Према ономе што се чује у пр!шреми Закона о удруженом раду, врло je вероватно да се може очекивати да та комисија буде паритетно саставдена, односно да, другим речима, у њој учествује само трећина представника радне организације, у коју директор треба да дође. Нацртом се предвиВа и могућност разрешења директора, и то не само на његов захтев или на захтев привредне организације (радне организације), него и када то захтева скупштина општине, односно друга друштвено-политичка заједница. Остаје нејасно о којој се друштвено-политичкој заједници ради и да ли то, на пример може да значи да републичка заједница може да покрене поступай за разрешена директора у једној комуни, односно једној општини. Интересантно je поменути да je овога пута фиксиран мандат директора. Док je Амандман 15. ово остављао радној организации, због чега се у пракси појавило шаренило, овога пута се помиње да директор, односно инокосни и колегијални пословодни органы могу вршити своју функцију најдуже 4 године. То значи да могу и мање, али не могу дуже од тога.