Анали Правног факултета у Београду

23

ПРАВЫЙ ПОЛОЖАТ ДИРЕКТОРА OYP-a

Y погледу разрешена директора, треба поменути да у садашњем закону о конституисану и регистрацији основних организација постоји известан члан 134, који говори да, поред свих оних кривичних дела због којих директор мора да напусти своју функцију, разлог за разрешено може бити и кажнаване за привредни преступ казном која je виша од 200 хиљада старих динара. Јасно je да се и преко овога створило једно ефикасно средство којим се друштвена заједница може лако и брзо да ослободи непословних директора. На крају се, с правом може да постави питанье оцене овог новог односа друштвене заједнице ca привредном организацијом, посебно у делу који се тиче именована и разрешења директора. Иако се Нацрт устава дискутује тек неколико недеља поводом овога су се чуле две супротне тезе. По једној, овакав начин избора и разрешена директора у новом систему значи негово лагано ликвидирање у корист самоуправних органа. По другима, сасвим супротнр, код директора се, наводно, није ништа променило. Разуме се да ни једно од ових тумачена није прихватљиво, јер чак и са задржавањем свих функдија директора, које ће вероватно и бити наведене у Закону о удруженом, раду, битно се мења положај директора због другачијег начина конституисања и рада органа управљана, пре света непосредних зборова радних људи, эли и радничких савета, у које долазе делегата из основних организација удруженог рада. Ти делегати у будуће неће одговарати радничком савету у који долазе, него свои радничком савету, који их шаље или својим OOYP-има, који су их изабрали, по чијим ће смерницама и морати да раде. По новом се чак ни статут, који je раније био у неприкосновеној надлежностн радничког савета, више не доноси на том нивоу, него ће се о њему одлучивати већином гласова радних људи у евши основним организацијама удруженог рада. Ако се погледају те новине у раду органа управљана, као и промењена атмосфера у којој директор ради, постаје јасно да свака од ньегових функција добија ново и право место, које ће трпети итекакав утицај друштвене заједнице. За тренутак се можемо сетити да je Устав из 1963. године, отприлике пбштовао иста партитет, односно предвиВао сличну комисију, која предлаже директора, с тим што су представници друштвене заједнице активно учествовали у раду те комисије. Поставља се питање, и ja ћу ça тиме завршити, да ли je то исто, и да ли се тиме враћамо, бар у погледу овог једног конкретног питања, на старе односе, или je реч о нечем што je квалитетније, што je ново, што je промењено. 1963. године директор je довоВен у радну организацију на формално сличан начин, али у условима неразвијеног или мане развијеног самоуправљана, када je држава себи дозвољавала да се још увек меша у рад привредних организација. Сада се, рекао бих, ради о једном новом начину одређивања овог органа, о приснијој сарадњи привредних организација и друштвене заједнице, после једног искуства које у извесним областима није било најбоље, пошто je понекад и самоуправљање коришћено као параван за злоупотребе или за легализацију незаконитости. Сада покушавамо да нађемо меру утицаја друштва на кадровска збивања у привреди, јер се интерес заједнице .мора да покаже и преко извесних облика контроле и увида. Треба очекивати да ће нови начин одређивања и разрешена директора, измеВу осталог у радне организации е довести и већу објективност.