Анали Правног факултета у Београду

НЕКА ЗАПАЖАЊА О НОВОМ ТЕКСТУ УСТАВА СР СРБИЈЕ

1. О карала:еру Устава СР Србије и његовом односу према Уставу СФРЈ Познато je да je југословенска уставност по својој структури федеративна и самоуправна. То произилази из карактера југословенске федеративне заједнице. Према томе, ова уставност обухвата у међусобној повезаности и зависности: Устав СФРЈ којим се начелно постављају, уреВују и афирми шу начела и основне институције и односи у целој југословенској „заједници заједница”, с једне стране, и институције и организацију саме федерације у ужем смислу. Истовремено, ова југословенска федеративна уставност обухвата и уставе републшса и уставне законе аутономних покрајина (а на одре Вен начин и статуте општина и организација удруженог рада). Федеративна структура и федеративни карактер југословенске уставности прожимају се на одре Вен начин самоуправним обележјем одреБујући тиме и карактер уставних докумената као аката конституисања федеративног политичког система у класичном смислу, али истовремено и аката изражавања друштвеног самоуправљања као основног друштвеног односа. Нацрти нових текстова устава показују ову тенденцију још у већем степену него што je то био случај до сада. Сама тенденција je дошла до израза доношегьем амандмана Устава СФРЈ од 1971. године и њиховом применом. Укратко, то се огледа: (а) прецизнијим положајем радника у слободно удруженом раду друпгвденим средствима, посебно у делини односа друштвене репродукпије, те према томе прошириваљем и јачањем самоуправљања у друштвено-економској основи; (б) самоуправним остваривањем друштвено-политичких заједница као самоуправних заједница заснованих на власти радничке класе и самоуправљању; (ц) тежњом за самоуправним социјалистичким остваривањем равыоправних међунадионалних односа, те стога и нових односа у југословенској федерацији; посебно, изражавањем нових елемената самосталности, положаја република и покрајина, те новим односима у федерацији ;