Анали Правног факултета у Београду

10

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

(д) социјалистички одређеном садржином положаја социјалистичких република и то пре света као „социјалистичких демократских држава” и „социјалистичких самоуправных демократских заједница” у којима се остварују суверена права народа и народности, итд. Према томе, сагласно характеру такве Југославије као федеративне „заједнице заједница”, која се развија у правду што потпунијег социјалистичког демократског самоуправног опредељења, уставы уређују у целины одговарајуће односе ы нмају одговарајуће функције у уређивању и остваривању тих односа. Таква социј алистичка, самоуправна, федеративна уставност, заснива се на ј единству друштвено-економских односа, ј единству друштвено-полнтичког системна, у ствари јединству југословенског социјализма као друштвеног уређења. То јединство изражавају сви уставы и уставни законы и њихова „функција” јесте да то учвршћују и на специфичан начин развијају. Према томе, републички устав je облик примене Устава СФРЈ и негове својеврсне потврде, облик да.-ъег развијања начела и основных односа који се уређују Уставом СФРЈ. Према нацртима, као и до сада, републички устав мора бити и на својеврстан начин сагласан са Уставом СФРЈ, тј. не може бити супротан овом Уставу. Сагласно томе, начело јединства југословенске федеративне и самоуправне уставное™ претпоставља ј единство основных елемената структуре свих устава и уставных докумената, па чак у извесном смыслу то следе и општински статута. То се види, прво, начелно из односа и институција које нужно уређују и развијају сви уставни документа; друго, из саставних дедова уставных докумената. Наиме, сви уставни документы сагласно њиховом савременом карактеру изражавају самоуправну димензију југословенске уставности a такође, према „функцији” која произилази из карактера одговарајуће заједнице, и федеративну компоненту структуре уставности. То се види из чињенице што републички уставы, а у нашем случају Нацрт новог текста устава СР Србије, прихватају, те значи и потврђују као и преузимају, својеврсно допуњују и разрађују основна начела, друштвено уређење као и начелна решена у погледу положаја и организације основних институција власти и управљања; другим речима, све што je везано за једннство система и што представља на одреЬени начин услов постојања овакве историјски и класно опредељене социјалистичке заједнице. Могло би се дискутовати да ли je било у текстуелном смыслу потребно у оволикој мери преузимати делове из Нацрта новог текста устава СФРЈ, мада овакво питане, с друге стране, нема значаја за односе уставных докумената. 2. Неки конкретна проблема односа Нацрта устава СР Србије а Нацрта устава СФРЈ а решеььа која су предвиЬена у Уставу СР Србије. (1) Структура и садржнна Главе II дела I Друштвено-политички систем, Нацрта устава СРС je истоветыа са одговарајућим делом Нацрта