Анали Правног факултета у Београду

ОПШТИ ПОГЛЕД НА НАЦРТ УСТАВА СР СРБИЈЕ (УВОДНА РЕЧ)

I 1. Социјалистнчка Република Србија, уосталом као и остале републике и сама федерација, налази се пред усвајањем свог четвртог устава. Овај факт одмах, сам по себи, намеће констатацију о прилично честом мењању устава у нашој земли. Начелно гледано, таква пракса се може оценити као добра или као лоша зависно од угла посматрања. Међутим, такво апстракхно гледање не би, мислим, ничему користило. Y случају наше Републике, а то важи и за Југославију као целину, једноставно речено, два разлога су условила често мењање устава. Први разлог ваља тражити у динамичном развоју Србије односно Југославије уопште. Од окончања народноослободилачког рата и револуције Србија je, као и Југославија у целини, прошла кроз један процес врло динамичног развоја на свои путу изградње социјалистичког друштвеног система, а у зависности од економских могућности, од развоја свести и напора радничке класе, од схватања о путевима изградње социјализма, итд. Отуда, крупне промене које су повремено вршене успостављање самоуправљања произвођача и друхптвене својине, изградња социјалистичке демократије, успостављање скупштинског система, ширење друштвеног самоуправљања, итд. морале су да резултирају у променама и самог устава. Уз овај разлог треба поменути још један, мада je он дошао до изражаја, у ствари, тек после 1963. године. Taj разлог се везу je за опширност самог устава. Устав СР Србије од 1963, а он се у том погледу не разликује од других републичких устава као ни од устава федерације, прилично je подробно регулисао широке области економског, политичког и уопште друштвеног система, што je и условило његов велики обим. Подробно регулисање je било потребно jep оно отклања или, бар, смањује оне опасности које могу настати ако устав само начелно и уопштено регулише друштвене односе и то одређена, ужа подручја ових односа. У Републици, уосталом као и у Југославији уопште, која представл>а још увек младо друштво и у којем се изградња социјалистнчких друштвеиих односа не врши без тешкоћа и отпора, потребно je уставом подробније трасирати пут развитка, детаљније регулисати поједине области друштвеиих