Анали Правног факултета у Београду

2

АНАЛИ' ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

односа, у већој мери разрадити принципе и ипституције. Тиме се, несумњиво, чвршће обезбеђује утврВени пут развоја и функционисање целокупног система. Међутим, ако je то тачно, може се рећи да je тачно и то да оваква оппшрност устава условљава и његово брже застаревање. Такав je управо случај и са постојећим Уставом СР Србије од 1963. као и другим републичким уставима одкосно Уставом федерације. То управо и поставља питање непосредних узрока који доводе до доношења новог Устава наше републике. 2. У крајњој линији, узропи доиошења новог Устава СР Србије (и Југославије) деже у тежњи и потребама да се најкраће речено друштвено-економски и политички систем усагласе са оствареним стушьем развоја производних снага и друштвено-економских односа у Републици (и Југославији уопште). Наравно, оваквс објашњење je станше уошптено, мада ннје нетачно. ОдреВеније објашњење се може једино дати ако се узроци доношења новог републичког Устава посматрају повезано са циљевима који се желе да остваре овом уставном реформой. Основнн цил> и суштина уставне реформе у Републици односно у Југославији уопште, почивају у тежњи да се обезбеди владајући положај и улога радничке класе и свих радних људи у нашем друштву и да се оствари њнхова непосредна владавина над резултатима њиховог рада и средствима друштвене репродукдије и у управљању друштвеним пословима уопште. Не једном je истакнуто да je историјски интерес радничке класе и њен задатак да она постане, стварно и у потпуности, одлучујућа друштвена снага и да она коначно располаже дохотком који ствара. Радници и радни л>уди морају имати у својим рукама таква средства и овлашћења која ће им омогућити да у пуној мери располажу односно да контролишу друштвеннм средствима за производњу. Ради тога je нужно ојачати положај радника у удруженом раду и обезбедити његов стварни утицај на целину односа у друштвеној репродукцији. То je, наравно, повезано са тежњом да се нужно обезбеди одлучујућа улога радничке класе и у политичком процесу. Једноставно речено, императив који се мора остварити јесте да радничка класа стварно постане субјект и основни носилац целокупног економског и политичког и уопште друштвеног процеса у нашој социјалистичкој заједници. Y тежњи да оствари поменути основни цил>, нацрт републичког Устава уноси значајне промене у уставни систем СР Србије, како у сфери друштвено-економских тако и друштвено-политичких односа (да поменем, у овом тренутку, само делегатски систем, структуру Скупштине, успостављање Савета Републике и Председништва Републике, запишу човекове средине, друштвену запишу самоуправних права и друштвене својине, итд.). Поред новина, оно што карактерише нацрт новог Устава СР Србије јесте и темељита и свестрана разрада постојећих уставних принципа и институција друштвено-економског и друштвено-политичког уре Вења у Републици, а у правцу гьиховог даљег развијања. Кад то кажем, мислим, на пример, на принципе који се односе на друштвеноекономски положај човека у удруженом раду, на организацију удруженог рада, на самоуправне ннтересне заједнице, на скупштински систем, на самоутгрављање у отпиши, шд.