Анали Правног факултета у Београду

42

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

них и других организација удружеыог рада, као и између њих и интересних заједница, што je такоБе у складу с изложении начелним ставовима. Па питање које je овде предмет расправе односи се, у првом реду, ст. 4. чл. 59. Нацрта устава СР Србије. Овим ставом, у ствари, предвиВа се, бар у начелу, поступай, за доношење друштвених планова односно планова друштвено-политичких заједница (ошптина, покрајина, република). Y складу с природом сусретног планирања, овај став фактички има два става, иако je представлен као један. Y првом делу односно првој завршеиој реченици овог става предвиВа се: „Радници у удруженом раду и њихове организације удруженог рада и пословног удруживања, заједно с другим радним људима и самоуправним организацијама и заједнидама, као и са органима друштвено-политнчких заједница и са синдикатима и другим друштвено-политичким организацијама, утврђују друштвеним договором заједничке интересе и циљеве привредног и друштвеног развоја у ошптинн, аутономној покрајини и Републици”. Чини се да ова реченица прецизно означава оно што je у претходним разматраиима означено као први смер сусретног планирања, онај који иде од појединачног и посебног ка општем. За стварно сусретно, још мање за самоуправно социјалистичко планирање, меБутим, то није довољно, те je сасвим логично што иза овог става (у оквиру ст. 4. чл. 59) следи друга став; „На основу ових договора и планова и програма рада и развоја организација удруженог рада, као и на основу заједнички оцгњених могућности и услова развоја у друштвено-политичкој заједници и на тој основы усклаћених заједничких интереса, у општини, аутономној покрајини и Републици доносе се друштвени планови ових заједница” (Подвукао А. В.). Формално je овим ставом круг затворен, односно развијена друга димензија или смер друштвених планова, она која иде од општег ка посебном и пој единичном. Прочита .ли се овај став, нарочито подвучени делови, пажљивије, и упоредн с претходним, одмах падају у очи разлике које постоје измеБу првог и другог смера конституисагьа друштвених планова. Смер који иде од појединачног и посебног ка општем одреБен je садржински, формално и институционално. Почетну основу тог смера, найме, чине планови основних и других организација удруженог рада што значи да je јасно шта се планира, у ком облику и ко je субјект плахшрања. Исто се може рећи и за следећи ниво, у којем се предвиВа и облик планиравьа (друштвени договори) и субјекти који у нему учествују (радници у организацијама удружеыог рада, самоуправним организацијама и заједницама, органи друштвено-политичких заједшша, синдикаты и друге друштвено-политичке организацнје), као и садржина планирања (утврВивање заједничких интереса и цилева привредног и друштвеног развоја у општини, покрајини и Републици). Такав степей одреВености, меБутим, не постоји у обрнутом смеру конституисагьа друштвених планова. Да je он неопходан јасно je само по себи, jep се и у самом тексту каже да се друштвени планови у општи