Анали Правног факултета у Београду
22
АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА
Овако поставлена питања о образовану у високом школству учини ла су да се расправе о статусу, деловавьу и резултатима рада високог школства у нас воде већ више од двадесет година. Из те дугогодишње диску сије у којој су дошли до изражаја готово сви аспекти и многа питања живота овог школства, a коју су пратила бројна документа и званичне оцене, проистекло je више предлога и одлука међу којима су најдоминантније: да се постојећи капацитети што je могуће више прошире, да се рад установа овог школства учини што ефикаснијим и продуктивнијим и да се знања које оне дају, ускладе са потребама друштвеног и привредног живота. Практично остварење ових захтева пролазило je веома сложен и противречан пут. Рад и развој високог школства Србије, услед одсуства једне опште дуторочније концепције о неговом организовану и функционисану, текао je стихијно. Y таквом развоју није било воЬено рачуна о стварним потребама друштва за високо стручним кадровима, нити ce тежило за оном врстом образована која у датој ситуацији најболе одговара и полазницима тог образована и интересима развоја друштва, а што je неминовно морало да има за последицу несклад измеВу друштвених цилева и друштвене стварности, између система школства и друштвене средине у којој je тај систем живео и деловао, као и измеВу друштвено! захтева за образованем на овом нивоу школства и способности школства да одговори том захтеву. Y таквим условима уместо плана, развојем високог школства управлају: притисак све већег броја луди за што вишим образованем, надајући се, што je уосталом сасвим природно, да ће им високо образоване помоћи да стекну боли положај у друштву, затим свесно повећане „стопе учешћа у високом образовану” које je друштво предузело видевши у нему један од предуслова за друштвени и привредни просперитет, и најзад, позната демографска кретана на подручју СР Србије. Ношен овим подстицајима, развој и рад високог школства постигао je видне резултате. Многи заинтересовани а и позвани да оценују рад и развој овог школства чинили су то не устручавајући се да на сасвим глобалним, уопштеним показателима о раду високог школства, извлаче заклучке о неговом успеху или неуспеху. На основу таквих налаза предлагане су и прописиване jMepe међу којима се најчешће јавлају реформе што потврђује и податак да je у току последних двадесет година у високом школству Србије било више од 60 реформи. (‘) Y предлаганим и усвајаним реформама обично je захватан читав систем, занемарујући образовну ситуацију у појединнм гранама наука, по ј единим факултетпма као деловима тог високошколског агрегата, што се за наше услове рада у којима je готово немогуће ићи на унпфицира-
(0 „Приказ проблема и ставова у документами и публикацијама” Комисија Председништва СКЈ за образована и Одељење за политику СКЈ у области образована, науке и културе, Београд, септембар 1969.