Анали Правног факултета у Београду

23

ОБРАЗОВАНА И ЗАПОШЉАВАЊЕ ДИПЛОМИРАНИХ ПРАВНИКА СР СРБИЈЕ

ње тако различитих факултетских средина показало као крупна греппса Видан израз таквог односа уочавамо у бројним расправама; о реформи високог школсхва, о материјалном положају и друштвеном самоуправљању на универзитету, као и у дискусијама о питањима: какав универзитет желимо, каква je улога универзитета у нашем друштву, где je место универзитета, какво je друштвено самоуправљање на универзитету и сл. Реперкусије оваквог макроскопског гледања на проблеме високог школства видљиве су данас. НевоВење рачуна о појединим деловима високог школства, пре свега о пој единим факултетима као његовим најмаркантнијим организацијама, о њиховом месту, положају и условима под којима образују специфичне стручњаке, њиховим проблемима, њиховим односима према друштву, најзад и о њиховим резултатима, имало je за последицу да су изостале праве основе на којима мора да почива сваки рад на мењању дохадашње праксе. До овог пропуста дошло je, пре свега, због одсуства систематског праћења и проучавања стања, развоја и односа у образовној делатности појединих факултета, непостојање изграђених параметара и критеријума за процену успеха у раду и ефикасности наставног процеса. Један од разлога за овакво стање je и недовольна заинтересованост за питања запошљавања кадрова које факултети образују. Да je овакав однос према високом школству неприхватљив говори и најелементарнија чињеница, а найме, да слично односу зависности дела према целини, јединке према скупу коме она припада, привредног предузећа и привреде, стоји и чврст однос између појединих факултета и високог школства као агрегата свих установа за образовање. Као што привредни систем зависи од привредне активности радних организација, исто тако од активности појединих факултета и других установа високог школства и њиховог „привређивања” зависи успех система високог образованна, па можда и више од тога и читав друштвени живот дате средине. И на образовну делатност као и на привредну активност ваља гледати као на један облик „производње”. И факултети су нека врста „фабрика”, „погона” који „производе" кадрове који су итекако значајан елеменат производних снага у друштву. Y производили кадрова, баш као и у материјалној производњи, факултети су организације које познају добро, економично, рационално и ефикасно „пословање” за разлику од лошег, неефикасног и нерационалног које ствара „губитке”. Као и привреда и образовна „предузећа” познају своје „input-e” и „output-e”, свој „финални производ”, своју „недовршену производњу”, свој „полупроизвод" које они слично привредним предузећима морају. да „дорађују”, „усавршавају” и „контролишу” у погледу обима, квалитета, употребл>ивости и корисности. Иако je све ово, више-мање познато, односно нешто што се само по себи подразумева, ипак су ce сва питања рада високог школства сводила готово искључиво на макро прилаз, што практично значи да се интервенисало уопштеним документами, тезама и смерницама, као акцијама