Анали Правног факултета у Београду

10

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

проширивану изборног процеса увоВењем низа нових демократских и са моуправљачких елемената у поступай кандидовања. Оваквнм променама мењао ce однос између бирача и изабраних. Наиме, мењао се на тај начин Тито je бнрачу било омогућено да бира (одређује), а не искључиво да гласа. Значи, у још почетно] фазн изборног процеса као целине учвршћивао се однос (специфичан политички однос) измеВу бирача и кандидата. То се на одређени начин касннје проширивало и утицајем других облика одлучивања, политичке дискусије и контроле на зборовима бирача и зборовима радних заједннца преко друштвено-политичких организација и др., повезггвагьа бирача преко изабраног са скушптином, правима и дужностима посланика и у скупштини и у изборној јединици, све до могућности њеног опозива. Ове процесс не бисмо могли да одвојимо од низа других који су се вршили под утицајем токова друштвеног самоуправљана (скупштински систем, самоуправл>ање у OKBirpy структуре и организације скупштина и њихових органа итд.). На тај начин, постелено су се афирмисала два момента. Први се огледао у проширивагьу изборног система новим елементима везаности бирача и посланика. Друга моменат огледао се у постепеном образовању или бар антиципирању образована скугпптина на новој делегатској основи, Наиме, „делегације самоуправљана” образоване у различитим сфе рама самоуправљања почеле су постелено да се изграђују као основ политичке власти и управл,ана. Било би нетачно тврдити да je принцип делегације одмах исцршъен у целини, као и да није показивао низ недостатака везаних за процесе у друштвено-економској и политичкој основи, а такоЬе и за неразвијеност и деформације односа. Међутим, развитак самоуправљања je утицао даље на изграђивање пргшципа делегације и нене садржине као метода. Показало се да инсти туције власти и управљана, засноване у одређеној мери на делегатској основи, ко ja произлази из различитих сфера друштвеног самоуправљања, представл>ају непосреднији израз и да су непосредније везане за своју друштвену основу, у већој мери сагласне и адекватне њој, више самоуправно, те зато и легитимно. Развитак самоуттрављања тиме што ће рад ник у удруженом раду и његове асоцијације, пре свега основне органи зације, непосредније и са више утицаја утгрављати и бита у могућности да одлучују о условима и процесима свог рада и друштвене репродукције, посебно о стицагьу и расподели дохотка и другим друштвеним пословима, претпостављао je и тражио у већој мери утица] самих радника и њихових асоцијација на рад скупштина и њихових органа. Y том правцу су несмутьиво знача]ан удео имале две сфере самоуправљања: у основној и другим организацијама удруженог рада, као и у комуни. (3) Устав од 1963. којим су избори потврђени као интегрални облик права на друштвено самоуправљане, садржао je у том правцу одређена начела и одредбе. Тако je у основшгм начелнма истакнуто да све облике управљана, укључујући и полнтичку власт, стварају радничка класа и цео радни народ за себе у цил>у организована друштва као слободне за јединице произвођача. Такви друштвегш токови обезбеђују, поред осталог: